Projekat Upoznaj Srbiju podrzan je od strane



Želite da vas obaveštavamo o manifestacijama u vašem okruženju? Prijavite se na našu mailing listu


*Ovu opciju uvek možete deaktivirati slanjem mejla na
office@global-it-solutions.org
Smart Office

Anketa
Kako ste saznali za portal Upoznaj Srbiju?

Preko prijatelja
Putem društvenih mreža ( facebook, twitter )
Preko pretraživača ( Google, Yahoo, Bing)
Preko foruma ( Elitesecurity, Burek, Krstarica...)
Slučajno sam naleteo/la na link
Nešto drugo



Kalendar događaja
Wild Serbia

Korisnici na mreži

Nema korisnika na mreži

Melenci

Lična karta
Lokacija
Severna Srbija
Broj stanovnika
6 737
Osnovna delatnost
Privreda, Trgovina
Poštanski broj
23269
Sajt



Opis

Melenci je udaljeno od Zrenjanina 15 km. Nalazi se na magistralnom putu Zrenjanin - Kikinda, severno od grada Zrenjanina. Na dva kilometra od sela je kanal Dunav - Tisa - Dunav . U Melencima se nalazi nadaleko poznata banja Rusanda, bogata mineralnim peloidom (blatom) i termomineralnom vodom temperature 32°C. Konkretno, blato i voda iz banje Rusanda u velikoj meri sadrže sumpornu kiselinu, natrijum, natrijum sulfat, natrijum karbonat i soli magnezijuma i kalcijuma. Oko banje se nalazi širok pojas šume, kao i jezero Rusanda površine 4km² i nadmorske visine 82 m. Jezera Okanj-Mutljača i Ostrovo se takođe nalaze u Melencima. Druga vodena bogatstva se ogledaju u blizini reke Tise (12 km od sela) i kanala Dunav-Tisa-Dunav (2 km udaljenosti). U Melencima ima oko 10.000 hektara obradivog zemljišta.

Istorijat

Sve je počelo patentom carice Marije Terezije iz 1751, kojim je dopušteno da se Srbi iz razvojačene Potisko-pomoriške granice, koji se nisu odselili u Rusiju, a nisu hteli ni pod vlast feudalnih ugarskih županija, nasele južno od Moriša i istočno od Tise i tu obrazuju neku vrstu autonomne, samo carskim vojnim vlastima podložne, Banatske milicije. Osim nekoliko stotina militarskih porodica koje su se iz graničarskih mesta Pećke, Pavliša, Nadlaka, Bogaroša, Šajtina, Semlaka, Orovilja i čanada naselile na mestu, čije je ime slavni grof Mersi još 1723. zabeležio kao "Melenci" (neki misle po turskoj reči mehlem-lek) , obrazovalo je iste godine naselje koje će krenuti u brzo širenje. Za četvrt veka do ustanovljavanja carskog dištrikta (Velikokikindskog) 1776. u koje će ući zajedno sa Kikindom, Mokrinom, Jozepovom ( Novi Kneževac), Karlovom (Miloševo), Tarašem, Vranjevom, Kumanom, Krsturom i Bašaidom, Melenci će imati blizu 1800 stanovnika, da bi se za narednih pola veka njihov broj vrtoglavo popeo na preko 5000. Taj porast će zatim biti umereniji, ali uprkos povremenim iseljavanjima i masovnim epidemijama, stalan. U selu će 1863. živeti preko 6500, a 1910. više od 8600, a 1921. čak blizu 9500 stanovnika. Sa Mokrinom, Melenci će i pred Drugi svetski rat biti jedno od najvećih sela tadašnje Jugoslavije, da bi to bilo i u ovoj sadašnjoj. Od samog početka, pa do ovog vremena u Melencima su živeli gotovo sami Srbi, slično kao što je i za ceo Dištrikt zabeležio Aleksandar Stojačković još 1868. da u njemu živi "Gotovo sam ovejani Srbin". Godine 1825. u selu je od 5015 stanovnika pravoslavnih bilo 4981, a rimokatolika 34. Da taj odnos Srba i "ostalih" nije bitno menjan ni narednih decenija pokazuje i podatak iz 1862. o broju zanatlija u Melencima-od 92 zanatlije. 73 su bili Srbi, a 19 "drugi", uz napomenu da su Srbi bili skloniji ratarstvu i stočarstvu nego zanatima. Brz porast stanovništva Melenaca doveo je i do širenja mesta , pa se selo do kraja XVIII veka sastoji od četiri "kvarta" , koji i danas postoje : Srpkanj, Pavliš, Vlaškanj i čontik.

Kultura

Prva škola u Melencima je osnovana 1758. godine. Poslednja školska zgrada je izgrađena 1968. godine, i danas školu u Melencima pohađa oko 700 đaka. Kulturno umetničko društvo „Kolo“ okuplja oko stotinu mladih. U selu se takođe nalazi pravoslavna crkva (izgrađena 1790) sa crkvenim horom.


Komentari (0)
Restorani
Manifestacije