Tag Archives: Vrsac

Priča iz Dupljaje – Deliblatska peščara

Pre 22 godine, sada vec davne 1991. godine, na obodu Deliblatske peščare u selu Dupljaja, opština Bela Crkva, počelo je jedno divno druženje, četiri zaljubljenika u ribolov iz četiri grada. Počelo je a traje i danas. Domaćin, Sava Ostojić rodjeni Vrščanin koji je radni vek proveo u Pančevu, Živa Živojnov iz Novog Sada, Živa Ostojić iz Vršca i moja malenkost, Momčilo Ivanović iz Šapca. Svake godine, krajem juna, ova družina se skuplja u Dupljajskom pesku, ribolov je zajednički imenitelj  ali kada sada analiziram to druženje, najmanje se sećam pecanja!

Kanal Dunav Tisa Dunav
Kanal Dunav Tisa Dunav

Te davne 1991. godine, iz četiri grada, tri Banaćanina i jedan Radjevac, počeli su jednu priču. Nije da nije bilo i pecanja, tada još čiste i pitome obale kanala DTD, pružale su ribolovačke čari za svačiju dušu. Slučajno, tada je ustanovljeno i jedno pravilo da se prvi dan peče roštilj, tako započelo i ostalo do danas. Slučajno, ili ne, priključili su nam se veliki boem, pokojni Marinko zlatar i još jednan Živa, limar. Pošto je roštilj bio dobar morao sam da budem roštilj majstor i sledeće dve večeri, i verovatno bi se to nastavilo da nije došla nedelja, dan za rastanak pošto smo tada svi bili zaposleni! Druženje do kasno u noć uz roštilj, pečenu ribu, hladno piće i pesmu, koja je bila prava! Negde oko ponoći sve je iznenadio Živa Živojnov, zamolio je da za trenutak prekinemo pesmu i čula se prekrasna Pesma o keruši Sergeja Jesenjina.

Kanal DTD u ovom rejonu širok je oko 120 metara, sada obrastao gustom trskom, bogat je ribom ali i životinjama, posebno retkim vrstama ptica. Posebno lepu sliku pruža ušće starog Karaša u kanal, most izmedju Grebenca i Duplaje i brana  sa prevodnicom koja se nalazi par kilometara nizvodno. Riblji restoran koji je godinama dovodio ekskluzivne goste iz Vršca, Bele Crkve i okoline, sada je zatvoren, ali sada radi u Duplaji. Riblji restoran Sneki u prekrasno uredjenom ambijentu na obali starog Karaša, pruža obilje ribljih specijaliteta.

Deliblatska pescara Dupljaja (3)

Posebno poglavlje ove priče je pokojna supruga našeg domaćina, Elena. Rodjena u okolini Bukurešta, život je doveo u Srbiju i Banat, gde je upoznala Savu. Pre sedam godina prekinuti su penzionerski dani i uživanje u pesku,  branje pečuraka i spremanje ribljih i specijaliteta od pečuraka, druženje sa Tijom i Natalijom. U sećanju mi je ostao jedan ručak iz 2001, godine, čorba od pečuraka, gulaš takodje, pohovane puhare i rudnjače na roštilju, a sve to je zaliveno sa nekom bajatom buteljkom Muskat otonela, starom petnaestak godina, poreklom iz okoline Bukurešta.

IMG_23092013_081729

Vikend naselje u Dupljajskom pesku čine uglavnom penzioneri iz Vršca i Bele Crkve. Kada to vremenske prilike i zdravlje dozvoli,  vreme provode u svojim vikendicama, uredjenim sa puno duše, doduše bez struje ali se snalaze, fižideri, bojleri i šporeti na plin, solarne ćelije daju svetlo i  tv program. Počeli su većine pre više od 30 godina kao  kamperi, ribolovci, zatim su izgradili vikend kuće. Nažalost, sada ih je sve  manje, neki nisu više sa nama, neki ne dolaze zbog starosti i bolesti, naslednici najčešće prodaju vikendice, a sve ređe idu i na pecanje. Osim pomenutog prijatelja Save Ostojića,  najverniji posetioci peska su Natalija i Lajoš Seleši  i Tija i Vukašin Koćec a kao gosti Buca i Živa Ostojić.  Preko dana svako živi svojim ritmom a veče je rezervisano za druženje uz kafu, lubenice i drugo voće, kompot od džanarika koji sam prvi put sreo ovde i ostalo što vredne domaćice pripreme. Normalno, svako veče kod drugog domaćina.

Deliblatska pescara Dupljaja

O ribolovačkim trofejima sada uglavnom pričaju. Dok sam redio deveriku upecanu u jedno predvečerje, Vule mi je ispričao  svoju borbu sa somom od 20 kg, ispod brane, a meredov mu je poturao legendarni novinar  RTS-a pokojni Dragan Nikitović, koji je bio redovan posetilac ovih ribolovačkih terena. Lajošev  najveći trofej je som od 8,5 kg, a svoju ljubav ka ribolovu preneo je na sina Vilija i snahu Maju, koji se četso mogu videti kako sa mosta izmedju Grebenca i Dupljaje, blinkerišu vaser kuglom a cilj je bucov koga ima u izobilju. Sava  je majstor ribolovac na ovim prostorima, a njegovu vikend kuću krase fotografije ribolovačkih trofeja po godinama kako ih je pecao! Prošle godine je jednog oktobarskog prepodneva dobio 6 šarana, ukupne težine 22 kg, a rekordi su mu šaran od 14, som od 13,5, amur od 13, tostolobik od 12, štuka od 6, smudj od 3,7 kg.

Deliblatska pescara Dupljaja (5)

Za zabavu je zadužen Živa Ostojić, tamburaš, još uvek aktivan sa svojom grupom, a mora se priznati da ima dobre pomoćnike u pesmi od brata Save, Moče, Natalije, Tije, Vula. Često je u rane večernje sate prekranim peščanim dinama odzvanjala pesma, najlepše one stare sa svih prostora bivše Juge. Da bi  repertoar  bio potpun naučio sam ga najlepšu pesmu Šabačkog ansambla Stari Zvuci ,,Tvoj mi pogled ne da mira,, , kaže da mu je to sada omiljena pesma i da su svi koji je čuju oduševljeni.

Deliblatska pescara Dupljaja (10)

Kada je vreme kišovito ovo područje je bogato pečurkama, posebno rudnjačama i puharama, koje rastu u delovima zelenih oaza u koncetričnim krugovima. Čobani  koji čuvaju stada sa susednih salaša, donose u izobilju vikendašima a za uzvrat ovi ih snabdevaju sa ribom. Ove godine nisam čuo  u večernjem satima pesmu jednog veslog čobanina, jedni kažu da je u zatvoru a drugi da je promenio salaš.

Godine polako pritiskaju ovu družinu, sve češće se pevaju setne balade. Ova godina je bila u duhu  stihova jedne od najlepših balada Dragana Stojnića: ,, Ide ide vreme polako nas slama, čini mi se sve prolazi snama,,!

Do sledećeg susreta, živeli!

Pogledajte više fotografija Priča iz Dupljaje.

Zahvaljujemo se na priči Momčilu Ivanoviću

 

Vršačka kula – Vršački zamak

Vršačka kula, velelepna građevina simbol je grada Vršca i okoline. Najverovatnije je sazidao despot Đurađ Branković 1439. godine.Ostaci se uzdižu na visini od 399 m nadmorske visine, na Vršačkom bregu iznad grada, od koje je najočuvanija Donžon kula.

Vrsacka kula_ Vrsacki zamak 1

Utvrda je imala izduženi oblik koji je pratio zaravan na vrhu brda i bila je široka 18m, a dugačka 46m. Sam Donžon ima pravougaonu osnovu sa ulazom na spratu do koga se dolazi stepenicama koje se lako mogu skloniti u slučaju opasnosti. Visok je oko 20m sa prizemljem i tri sprata, od kojih je treći, po ostacima kamina i odžaka, korišćen za stanovanje. Kula je sačinjena od kamena i opeke, što su odlike vizantijskog načina zidanja.

Prema nekim mišljenjima na prostoru gde se nalazi kula je postojalo utvrđenje i pre vremena kad je ona izgrađena, koje se u ondašnjim izvorima iz prve polovine XIII veka javlja pod imenom Erd Šomljo (rum. Erdesumulu,mađ.Erdsomlyo,Ersomlyo) ili samo Šomljo, ali njegova tačna lokacija još uvek nije sa sigurnošću potvrđena, pošto se pored današnjeg Vršca kao moguća lokacija pominje i prostor Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

Vrsacka kula_ Vrsacki zamak 2

Karlovačkim mirom 1701 godine je počelo rušenje kule, tako da se više nije mogla koristiti vojne svrhe.

Sama kula i ostaci utvrde su tokom NATO agresije na SRJ pretrpeli oštećenja usled raketnih napada na telekomunikacioni predajnik koji se nalazi u njenoj blizini, izvedenih 30.04. i 12.05.1999. godine.

Odluka o kompletnoj rekonstrukciji zdanja donesena je na sastanku uprave 4. marta 2009, godine kada je odlučeno da se potpuno rekonstruiše prvobitno zdanje sa Vršačkom kulom, zidovima i malom kulom, te da se ime zdanja promeni u Vršački zamak. Radovi su počeli naredne 2010. godine i završena je prva faza radova koja je obuhvatila potpunu rekonstrukciju Donžon kule ili Vršačke kule, kako je ranije bila poznata, sa dodatkom manje zgrade pored nje, tzv. Kapija kule, regulisanjem zidarskih radova, izgradnjom unutrašnjih nivoa Donžon kule sa postavljanjem krova.

Pogledajte fotogaleriju Vršačke kule.

Izvor: Wikipedia, TO Vršca i www.vojvodinaonline.com

 

 

Banatski vinski red “Sveti Teodor” – Vinarija Vinik

Banatski vinski red “Sveti Teodor” osnovan je u dane berbe groždja 2005 godine u Vršcu, gradu koji je najveći vinogradaski kraj u zemlji.  Naziv vinskog reda Sv. Teodor potiče od vladike Banatskog Svetog Teodora koji je još 1594 godine podigao ustanak protiv Turaka u Banatu. Njega je pravoslavna crkva proglasila za svetitelja 1994 godine .

Banatski vinski red

Vino i vladika su danas simboli grada Vršca i to je bio dovoljan razlog da vitezovi vinskog reda ponesu ime ovog Srpskog svetitelja.  Red ima svoj statut i kodeks ponasanja. Medju prvim čalanovima statuta piše da je to udruženje ljubitelja vina koji svako na svoj način mogu da doprinesu razvoju vinske kulture. Neprofitabilnog je karaktera i nema dodirnih tačaka sa verskim i političkim organizacijama .  Pored osnovnog zadatka, da šire vinsku kulturu, odnosno da utiču na okolinu da kulturno troši kvalitetna vina, vitezovi imaju zadatak da upoznaju okolinu u kojoj se nalaze sa prirodnom lepotama banatske ravnice, gastronomijom, običajima vezanim za vino i naravno vinima, a to su prvestveno bela vina tipa rizling i time doprinose stvaranju i razvoju vinskih puteva. Kodeks propisije ponašanje vitezova. Oni moraju svojim izgledom (na velikim manifestacijama su obavezni odelo i kravata), ponašanjem i umerenim pijenjem vina da budi primer ostalima u društvu.

Banatski vinski red
Banatski vinski red

Vitez Banatskog vinskog reda može da postane svaki iskreni ljubitelj – poznavalac vina, koga predloži jedan od vitezova senatu. Senat razmatra molbu u vreme zasedanja jednom godišnje na dan osnivanja reda u dane berbe groždja septembra u Vršcu.  Promocija kandidata u viteza vrši se javno na velikim vinarskim manifestacijama. Zadatak kandidatu za ulazak u red je da polozi ispit odgovaranjem na postavljena pitanja, deguistacija uzorka vina i opisivanje vina. Ukoliko je kandidat zadovoljio dobija odoru i diplomu i tada polaže zakletvu čime je postao ravnopravan član reda vitezova vina. Zakletva počinje rečima : ’’Vitez sam u službi njegovog veličanstva vina i zato mu se povinujem sa velikim poštovanjem.’’

 

Banatski vinski red
Banatski vinski red

Red broji 19 članova i praktikuje da prima proverene kandidate dobre poznavaoce vina. Red sačinjavaju vinari, poznate javne ličnosti, novinari i ljudi iz nauke. Medju njima su i dve dame vinskog reda. Red ima i četvoricu konzula.

Jedan od vitezova Banatskog vinskog reda je i Nikola Čučulj iz vinarije Vinik koji Vas dočekuje u svom podrumu  u viteškoj odori i priča o degustaciji i proizvodnji vina.

Podrum Vinarije Vinik iz Vršca
Podrum Vinarije Vinik iz Vršca

Posetite Vinariju Vinik i saznajte više o ovim kvalitetnim vinima!