Tag Archives: Šabac

Mišarska šljunkara na Mitrovdan 2013. godine

Kada u prekrasno novembarsko jutro, na Mitrovdan, odete na pecanje na Mišarsku šljunkaru, prekrasnu oazu povezanu rekom Savom, na par kilometara iza bivšeg giganta ,,Zorke,,-Šabac, i ne slutite šta ćete doživeti. Ove jeseni se tu lovi uglavnom štuka,  koju nije upecao samo onaj koji nije zabacio ,,balerinu,, ili „dubinku“. Ali, danas je ovde bio pravi vašar, koji je teško opisati! Prekrasno vreme i  praznik izmamilo je preko 100 ljudi koliko je prodefilovalo u toku dana.

 Salata, Rade zid, Peto, Buljavi, Muja, Dobrivoje, Đura, Đorđe, Kane, Džamba, Škemba, Sloba Provac, Moma, Dragan, Moša, Miroslav, Živoslav, Dejan, Miloš, su imena koja se najčešće  odzvanjaju na šljunkari. ,,Jel ti zavlači?,, , ,,Ide li u tebe?,, pitanja su koja se u šali najčešće čuju.  Kada se raziđe jutarnja magla, počinju prozivke i  ,,nudjenje,, onima koji taj dan nemaju ribolovačke sreće da kupe ribu.

DSC05265

 Na šljunkari sam sreo i tri generacije zaljubljenika u ribolova iz jedne porodice. Penzionisani potpukovnik VJ Moša Alfirović, preneo je ljubav prema vodi na sina Dejana, a još više na unuka Miloša, koji je opsednut lovom na štuku. Penzionisani novinar Dragan Mićić reče da je pravi srećnik onaj koji zna da uživa u čarima ribolova, a posebno boravku pored vode u prelepo zakasnelo Mioljsko leto u novembru.

Na moje veliko iznenadjenje  u neko doba se sa priborom se  pojavila i još aktivna košarkašica Mira Velisavljević. Ribolov je zavolela dok je nastupala za Kovin, pa je sa drugaricom pecala na Dunavu.

DSC05274

 Nažalost, ove godine nema nekih starijih zaljubljenika u šljunkaru, godine su ih pritisle ili su nas možda i napustili! Nema ni najvećeg majstora za štuku, Miška Rudića, koji je bio jedan od najprivrženijih pecanju na Šljunkari, ali i najuspešnijih. Živi samo priča o vrsnom čoveku, omiljenom od svih, ali i jednom od najboljih ribolovaca. Dok se čeka da zapleše balerina, kao znak da je štuka progutala mamac, njegovo ime se vrlo često čuje uz žal što nije sa nama!

DSC05277

 Ipak, da sve ne bude lepo, potrudili su se ribokradice, lokalni Romi koji žive u divljem naselju pored šljunkare. Kada sam ih ovog jutra zatekao da u svitanje dižu mreže, glasno sam protestvovao! ,,Moramo i mi od nečeg da živimo,, rekoše mi! Ribolovačku kontrolnu službu ove godine nisam sreo, važno je da sam platio dozvolu od 6.500,00 dinara.

 Fotografije, koje sam, uglavnom, snimio ovog dana govore više od mojih reči!

Pogledajte kompletnu galeriju fotografija sa Mišarske šljunkare.

Zahvaljujemo se na priči i fotografijama Momčilu Ivanoviću

 

Mišarska šljunkara – raj za ribolovce

Mišarska šljunkara, ostatak nekadašnje eksploatacije šljunka i peska, nalazi se na par kilometara od Šapca. Iza nekadašnjeg industrijskog giganta „Zorka“, povezana je sa rekom Savom i predstavlja  jedino prirodno mrestilište ribe na dužem toku reke Save, posebno posle zatrpavanja Kamička.

Mišarska sljunkara - Šabac

Moj prvi susret sa Šljunkarom bio je davne 1981. godine.  Do tada, gledajući ribolovce, koji „gube vreme pored reke“, nisam razumeo lepote i čari boravka pored vode i zadovoljstvo koje ribolov može da priušti. U osvit zore, jednog avgustovskog jutra, pokojni čika Branko Lovčević, mi je pokazao kako se uživa pored vode. Dok smo njegov sin i ja upecali kedera i zabacili za štuku, on je prvo izvadio tranzistor iz torbe, pustio tiho miziku, zatim smo nazdravili iz pljoske, a onda je on lagano, oštrom britvom napravio dvoje raklje, koje je zabo u zemlju. Na vrbov ražnjić nizao je slaninu, luk, papriku, meso, potpalio je vatru, sa dva kamena zaklonio je od vetra, seo na malu stolicu i pekao! Pet štuka koje smo upecali su samo još doprineli da, razumem, i zavolim vodu i ribolov.

Mišarska sljunkara - Šabac

Posle tridesetak godina,  dok smo posle Božića, uz kafu, varenu rakiju i crvene jabuke, čekali štuku na strani ka carini, još mi odzvanjaju reči ujka Save:„šteta što tako mali broj ljudi zna da uživa u čarima koje pruža reka i ribolov, važno je biti pored vode, a ako se nešto i upeca to je već potpun doživljaj“.

Mišarska sljunkara - Šabac

U jedno sam siguran!  Najlepše radjanje sunca  je na ušću šljunkare u Savu. To prekrasno mesto je u ranim jutarnjim časovima meka za ribolovce, a od podne kupalište za meštane. Pred veče, ponovo startuju pecaroši, a nisu retki ni oni koji ostanu duboko u noć, ili čak do svitanja, čekajući bolji ulov. Na samom ušću je jedno  od omiljenijih mesta za pecanje na „mamac“, gde se lovi šljivar, mrena, plotica, kumrija, bodorka, deverika, jez. Tu se smenjuju Džamba, Rade Pupa, Miško Rudić, Rakić, Mladja, Sule, Valjevci i još mnogi drugi! Poslednjih godina,  mladji ljubitelji reke, organizuju Mišarsku regatu, a ove godine uz obavezno okretanje prasića i jaganjaca na ražnju, bila je i muzika uživo!

Na ovom terenu je udicu progutao i moj prijatelj, penzionisani novinar Dragan Mićić, i postao pasionirani ribolovac! Pre pet godina, jednog prekrasnog oktobarskog dana, upecali smo 22 babuške i 2 štuke, što bi rekli početnička sreća!

Mišarska šljunkara - Šabac

Doajena pecanja na Mišarskoj šljunkari,  penzionisanog učitelja, deda Ljube, koji je biciklom godinama dolazio, i uspešno lovio ribu, ove jeseni nema. Deda Mile mi juče reče da je bolestan, a sa žaljenjem mi reče da ni njegova baba Ljija  zbog zdravlja više ne dolazi na pecanje.  Nema ni „diverzanata“, Branka i Ike, koji su upadali u oči po gumenom čamcu i  žutim i crvenim balerinama. Izgleda da su promenili terene za ribolov!

Na ovim terenima najčešće se lovi štuka i babuška, ali i tolstolobik, deverika, bodorka, klinton, plotica, sljivar, plavonosac, jez, kumrija, kesega, šaran i som redje. Ima perioda godine kada riba ne radi, šljunkara deluje tužno i zarastaju ribolovačka mesta. Kada riba krene, obično u ranu jesen, tada se pre zore rani da se zauzmu bolja, ili bilo kakva mesta. Lože se vatre pre svitanja, „Jel ti zavlači?“, najčešće je pitanje!

Mišarska šljunkara - Šabac

Uz izvinjenje onima koje sam nenamerno zaboravio ili ih ne poznajem, pomenuću i imena koja najčešće čujem da odzvanjaju: Deda  Ljuba, deda Mile, baba Ljilja, Branko, Ika, Marko, Jova Zulja, Dule Svajsa, Džamba, Miško Rudić, Dr Koja, Dragan Božin, Vasa Ker, Samardžija, Moša Alfirović, Sloba Provac, Miroslav, Toma, Lovac, Dragan Mićić, Mladja, Ostojić, Rade Pupa, Zlatara, Mađar, Stojićević, Sava Mizdrag, Drmonja, Rade Brka, Rade Zid, Djoka, Djura, Selja, Sule, Kane, Sreja Peto, Šeća, Čadja, Vlada, Iva, Janko. Đura, Pućko, Miloš, Rakić!

O ružnim stvarima, bacanju mreža u prirodno mrestilište i grabuljanju tolstolobika, drugi put! Policijski čamac je čuo sam godinam u kvaru, a ribočuvara sam video u rano proleće da kontroliše one što sa jednim štapom pecaju kesegu kod Silosa!

Pogledajte fotogaleriju Mišarske šljunkare

 Autor teksta i fotografija: Momčilo Ivanović

Manastir Kaona

Manastir Kaona  je posvećen svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu, a kapela Presvetoj Bogorodici. Nalazi se u selu Kaona u Posavotamnavi.

Manastirska crkva je najstarija crkva u okolini podignuta još u vreme Nemanjića. O nastanku manastira Kaona postoji više predanja, po jednom, crkva potiče iz vremena Nemanjića. Drugo predanje postanak vezuje za za Ikoniju, sestru Miloša Obilića. Kaže se da je Ikonija sagradila ovu crkvu, a druga sestra Miloševa, Vida, neki manastir u Vidojevici. U pisanim dokumentima crkva se pominje prvi put 1548. godine. Da je nastavila da živi i po dolasku Turaka na ovo područje svedoče i kasniji popisi u kojima se pominje ova crkva i sveštenoslužitelji u njoj.

U periodu drugog austro-turskog rata 1717-1719. godine u Kaonu je donet i jedan osmoglasnik, koji govori o teškom stanju naših naroda i naših crkava pod Turcima. Osmoglasnik je iz 1693. godine, štampao ga je u Lvovu Simeon tipograf. Poklonio ga je srpskom manastiru Ravanica, odakle je donet u Kaonu. Iguman Grigorije obnovio je 1756. godine crkvu, obnova je bila većih razmera i trajala je nekoliko godina tako da je crkva živopisana tek 1766. godine. Živopis je radio srbijanski slikar Teodor Stefanov Gologlavac. Crkva je tokom Prvog srpskog ustanka bila opljačkana i zapaljena, tako da su 1830. godine urađene nove dveri. Tokom Prvog srpskog ustanka u manastiru Kaona se nalazila ustanička bolnica, a u samoj crkvi magacin i barutana. Po završetku ustanka, krajem 1815. godine, po naređenju Marka Štitarca u ovom manastiru je otrovan učesnik oba ustanka, prota Nikola Smiljanić. Stanje manastira je u ovom periodu bilo dosta loše, u jednom aktu iz 1836. godine kaže se da je manastirska crkva sagrađena od kamena, da ima jedno zvono, da je u lošem stanju.

Manastirskom crkvom se služilo nekoliko okolnih sela i parohija, pa su istovremeno služili i sveštenici i kaluđeri. Ali vremenom se monaški život ugasio, pa je manastir pretvoren u parohijsku crkvu. Međutim crkva se nije održavala tako da se 1885. godine u njoj prestalo služiti a tri godine kasnije 1888. crkva se srušila. Privremeno je napravljena kapela u kojoj se služilo do podizanja nove crkve. Sadašnja srkva je sagrađena 1892. godine, a osvećena 1911. kada je podignuta i Zvonara. Tokom I Svetskog rata srkva je dosta oštećena a arhiva zapaljena.

Crkva je ponovo pretvorena u manastir tokom 1936. godine. Manastir je tavorio sve do šezdesedih godina XX veka kada su asgrađena dva konaka i ostale zgrade. Novi procvat doživeo je dogradnjom krstionice i još dve crkve tokom 1984. i 1985. godine kada je manastir obogaćen i novim sadržajima.

Izvor : Turistička organizacija Šapca

 

Rođeni za čitanje – Biblioteka šabačka

U petаk, 8. junа 2012. godine, Bibliotekа šаbаčkа je, kroz projekаt “Rođeni zа čitаnje”, orgаnizovаlа druženje sа novorođenim bebаmа. Tom prilikom su nаjmlаđim sugrаđаnimа podelili poklon-pаkete, koji su u znаku mаskotа Biblioteke šabačke, Bibliše i Bibline i sаdrže dve knjige, kаpicu, blok, flаjer, koji podsećа roditelje zаšto je vаžno čitаti detetu od nаjrаnijeg uzrаstа, i, što je nаjvаžnije, člаnsku kаrtu Biblioteke šаbаčke. Poklon-pаketić je čestitkа roditeljimа i poziv nа druženje i odrаstаnje uz knjigu.

Rodjeni za čitanje
Rodjeni za čitanje

Nikаdа dvorište Biblioteke šаbаčke nije bilo lepše, veselije i rаzigrаnije nego ovog divnog, sunčаnog junskog dаnа. Uživаli su i decа i roditelji, а posebno , bibliotekаri.

Rodjeni za čitanje
Rodjeni za čitanje

Sаm podаtаk dа je tog poslepodnevа učlаnjeno trideset nаših nаjmlаđih i dа su oni, kаo i drugаri koju su rаnije uključeni u druženjа, dobili pаketiće, ukаzuje nа znаčаj i prepoznаvаnje vаžnosti projektа “Rođeni zа čitаnje”.

Rodjeni za čitanje
Rodjeni za čitanje

Pogledajte fotogaleriju sa manifestacije Rođeni za čitanje.

Posetite još neku od manifestacija u Šapcu.

Izvor: http://www.bibliotekasabac.org.rs/

Šabačka Čivijada

Za sve one koji nisu znali šta je Čivijada.  Poziv je otvoren da posetite Šabac sredinom septembra i uživate u programu Čivijade..

Svake godine, septembra meseca, pred Malogospojinski Šabački vašar održava se u Šapcu „Čivijada“. To je kulturno-turistička manifestacija koja neguje izvorni humor naroda ovog kraja, Mačve, Posavotamnave i Pocerine, i naravno grada Šapca kako centra svih zbivanja. „Čivijada“ odslikava duh šapčana i njihovu spremnost na šalu i doskočicu, kako na tuđi tako i na sopstveni račun. Priča se da je jednom davno, neki knez došao u Šabac a na  povratku, pošto mu je neki obesni šapčanin iščupao čiviju iz točka, knez je završio u prašini. Od tada pa za sva vremena šapčani ostadoše „Čivijaši“. Od tada „Čivijaši“ čuvaju i neguju tradiciju humora i satire.

Šabačka čivijada
Šabačka čivijada

Moderna Čivijada ima više svojih programskih sadržaja: Večeri humora i satire, izložba karikatura, dečiju Čivijadu, promociju lista „Čivija“, „fićijadu“ … i naravno izbor „Predsednika vlade Čivijaške republike. Svake godine raspisuje se i nagradni konkurs za najbolje aforizme i najbolje karikature. Svi ovi programi izazivaju veliku pažnju građana i turista, a naročito je svima zanimljivo ko će biti novi „predsednik“. Imena dosadašnjih predsednika Čivijaške republike: Mile Stanković, Branko Ćopić, Bora Oljača, Mija Aleksić, Dušan Kovačević, Siniša Pavić, Seka Sabljić, Milenko Zablaćanski, Bogoljub Mitić „Đoša“, Milan „Lane“ Gutović, dovoljno govore o kvalitetu i nivou koji „Čivijada“ ima .

Šabačka čivijada
Šabačka čivijada

U listu „Čivija“ koji izlazi samo za Čivijadu, zastupljeni su redovno svi najbolji stvaraoci na polju satire i humora, ne samo iz Srbije nego i sa prostora bivše Jugoslavije.

Šabačka čivijada
Šabačka čivijada

Ove godine, polovinom septembra, dogodiće se opet „Čivijada“. Da sumiramo rezultate dosadašnje „vlasti“, i izaberemo novu. Da čujemo šta nam poručuju novi kandidati i kakvu nam to sreću i blagostanje nude. Da se zabavimo i zamislimo. I da Vas dočekamo, sve koji će poželeti da tih dana dođu u Šabac: „Mali Pariz“ i „Prestonica grad Čivijaške republike“.

Posetite još neku od manifestacija u Šapcu.

Pogledajte fotogaleriju Šapca.

 Izvor: http://www.sabacturizam.org

Hajdučko veče

Život junaka opisan u romanu “Hajduk Stanko” Janka Veselinovića, podstakao je crnobarske momke da davne 1966. godine organizuju takmičenje za izbor hajdučkog harambaše. Ovo prvo momačko takmičenje je preraslo u veliku manifestaciju opštine Bogatić – “Hajdučko veče”, koja se organizuje svake godine u avgustu mesecu. Osnovna ideja ove manifestacije je da se novim generacijama dočara život njihovih predaka, da uživaju u lepotama nekadašnjeg života, a starijim Mačvanima da se sete vremena svoje mladosti, koje je bilo znatno bliže starim običajima nego ovo današnje.U toku programa, posetioci manifestacije “Hajdučko veče” mogu videti: mačvansku svadbu, izložbu domaće radinosti, izložbu Mačvanskog likovnog naselja, prisustvovati večeri pesnika Mačve, takmičenju za izbor harambaše, izboru za najlepši fijaker i posmatrati kulturno-umetnički programu koji izvode folklorni amateri i estradni umetnici.Deo programa se održava u Bogatiću i Sovljaku.

Mladasa deverom - fotografija preuzeta iz  Politike
Mladasa deverom - fotografija preuzeta iz Politike

U popodnevnim časovima, na hipodromu, “kod mladoženjine kuće” se okupljaju svatovi. Kada se okupe, svadbena kolona koju čine fijakeri i čeze, bogato okić}eni peškirima i cvećem kreće po mladu. Prema scenariju programa, mladina kuća je u Etno-parku u Sovljaku. Na ulasku u Sovljak, svadbenu kolonu i mnogobrojne goste sačekuje hajdučka busija.Iz Sovljaka svadbena kolona kreće u Crnu Baru, gde se prikazuje dovodjenje neveste u novi dom sa svim prikladnim pojedinostima.Najinteresantniji deo programa za posetioce je takmičenje za izbor harambaše. Mladići se takmiče u preskakanju panja, bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, borbi na brvnu, penjanju uz drvo i penjanju uz drvo. Uz Drinu, na mestu koje je poznato kao Vasin šib, najspretniji, najokretniji i najspremniji momak dobija hajdučku sablju i titulu harambaše godine. Mladić koji tri puta osvoji titulu dobija sablju u trajno vlasništvo. Prilikom predaje sablje harambaši, vadi se nož iz cagrije ( futrola za viseći, mali nož ), njime se prekrsti pogaća, a onda se od nje seče komad. Jedno parče umočeno u so jede “harambaša”, a zatim skida anteriju na koju se stavlja sablja. Na kraju “harambaša” svečano diže i ljubi sablju. “… Sprema se kićena čutura, podnizana niskama talira i cvancika, i jedan ukućanin uzima, meće u zobnicu pa je nosi od uzovnika do uzovnika…!

Hajdučko veče
Hajdučko veče

Ovako su, po Janku Veselinoviću, počinjale pripreme za svadbu u Mačvi. Domaćin, najčešće mladoženjin otac sa čuturom kao pozivnicom za svadbu kreće da zove goste. Prvo se zvao kum koji venčava mladence, zatim stari svat, starojko, pa dever, a onda rodbina i ostalni uzovnici.Na dan svadbe, svatovi se okupljaju kod mladoženjine kuće. Posle posluženja (slatko i rakija), svadbena kolona kreće po mladu. Kolonu čine fijakeri i čeze, bogato ukrašeni belim peškirima i cvećem. Na čelu kolone najčešće je išao fijaker u koji su bili upregnuti najlepši konji, najčešće vranci. U tom fijakeru su sedeli mladoženja i starojko. Svatovi su oblačili narodnu nošnju, devojke bele vezene bluze, jeleke i skute sa tamnim keceljama, a momci svečane crne pantalone od porheta, bele košulje i vermen (ukrašeni prsluk ), sa šubarom na glavi. Svi su na nogama imali opanke i vunene vezene čarape.U svakom fijakeru je bio po jedan svirač. Zvuci starih pesama prostirali su se mačvanskom ravnicom, na putu do mladine kuće. Sam čin ulaska u dvorište mladine kuće odlikovao se izuzetnom lepotom, ali i dramatikom.

Hajdučko veče
Hajdučko veče

Da bi svatovi mogli da udju mladoženja je morao kuburom da gadja jabuku, koja se obično zakačivala na visoku motku pored velike kapije. Ponekad bi se jabuka uvezivala tankom žicom da se ne raspadne od prvog mladoženjinog hica. Tada bi, ponositi i tvrdoglavi mladoženja sa svojim jaranima pucao dok se delići jabuke ne razlete na sve strane. Tek tada svatovi ulaze i sedaju za stolove. Kada zetovi “plate” mladu, ona u pratnji devera i svog brata ili braće izlazi iz kuće. Mlada je oko vrata nosila nisku dukata. Broj dukata je označavao koliko su bogati njeni roditelji. Ako je u niski veći broj dukata, mlada je bogata, odnosno ona je mirazača. Mirazača, Mačvanka je u novi dom “unosila” zemlju, stoku i svoj ručni rad.Veselje se nastavljalo uz igru, zdravice, šale i ručak. Posle ručka svatovi vode mladu na venčanje, a zatim u njen novi dom. U prvim godinama braka mladenci su živeli u vajatu. Za sina koji se ženi otac je pravio novi vajat. Pred njim je svekrva dočekivala svoju snahu. Pre ulaska u kuću mladenci su podizali nakolče. Nakolče je malo muško dete. Mlada je iz sita bacala pšenicu, a preko kuće jabuku u koju su zabodeni novčići. Pre ulaska, mlada je ljubila prag vajata. Ove pojedinsti simbolizuju sreću, zdravlje i berićet cele porodice.

Posetite i Godišnji koncert folklornog ansambla Đido.

Izvor: http://www.bogatic.rs

Mountain Cer

Legendary Mountain Cer, 25km far from Sabac, is a favourite resort of Sabac citizens. Not too high (the highest peak is at 689 meters above sea level), it offers possibilities of walking along marked mountainous paths that will direct tourists to significant locations nearby: the memory charnel-house in Tekeris, built in honour of killed Serbian soldiers in Cerska battle in August 1914, Radovasnica, Petkovica and Cokesina monasteries.

Mountain Cer
Mountain Cer

There is a mountain lodge called ‘Lipova voda’ that offers accommodation and a restaurant.

Mountain Cer
Mountain Cer

From Cer, you can see mildly hilly landscapes of Pocerina and Macva plain all the way to the Sava and Drina rivers.

Source: http://www.sabacturizam.org/

Planina Cer

Legendarna planina Cer, udaljena oko 25 km od Šapca omiljeno je izletište Šapčana. Ne mnogo visoka, (najviši vrh je visok 689 mnv) pruža mogućnosti za šetnju markiranim planinarskim stazama koje će turiste uputiti do značajnih lokaliteta u okolini: Spomen kosturnice u Tekerišu, podignute u čast palih srpskih ratnika u Cerskoj bici, avgusta 1914. godine, manastira Radovašnica, Petkovica i Čokešina.

Planina Cer
Planina Cer

Na Ceru se nalazi planinarski dom Lipova voda sa mogućnošću smeštaja i restoranom.

Planina Cer
Planina Cer

Sa Cera se pruža  prelep pogled na blago zatalasane predele Pocerine, i na mačvansku ravnicu sve do Save i Drine.

Planina Cer
Planina Cer

Pogledajte fotogaleriju Planina Cer autora Dragana Petrovića.

Izvor: http://www.sabacturizam.org/

Lovište “Karakuša”

Lovište “Karakuša”, osnovano je 1977. godine. Lovište ima veoma povoljan geografski položaj. Nalazi se pored magistralnog puta Novi SadRumaŠabac i u blizini velikih centara domaće turističke ponude, a položaj gazdinstva je veoma povoljan i za dolazak strane klijentele, jer je od auto – puta Beograd – Zagreb udaljeno 21 km, a od aerodroma u Surčinu 65 km. U lovištu se nalazi i lovački dom, koji pruža smeštaj lovcima, koji dolaze ovde.

Loviste Karakuša

Posavsko lovište “Karakuša” nalazi se na aluvijalnoj ravni Save i na lesnoj terasi. Temperature vazduha, kao element klime, koji direktno utiče na život divljači, koja naseljava ovo lovište, je povoljna. S aspekta lovnog gazdovanja pozitivna je činjenica i da se najmanje padavina izluči zimi. Područje, na kojem je locirano lovište, veoma je bogato podzemnim i površinskim vodama. Najveći hidrografski objekat je reka Sava, koja ograničava lovište sa zapadne i južne strane. Pored Save, površinske vode čine i mnogobrojne mrtvaje, bare i kanali, koji zajedno sa Savom služe kao pojilišta za divlje svinje i jelene.

Lovište Karakuša - Šabac

Dominantne biljne zajednice na području lovišta su šume hrasta lužnjaka u depresijama, šume lužnjaka i graba sa jasenom, šume bele topole, a prirodne livade prekrivene su raznovrsnim travama. Navedene biljne zajednice su veoma pogodne za život divljači i bile su, pored ostalih geografskih elemenata, važan uslov za formiranje lovišta.

Restoran lovišta Karakuša

Područje lovišta pruža mogućnost stalnog opstanka velikog broja životinjskih vrsta, što ovo lovište čini privlačno i veoma atraktivno ne samo za lovce, već i za orintologe i uopšte ljubitelje prirode. Po broju životinjskih vrsta Karakuša predstavlja jedno od najbogatijih staništa u Vojvodini. Osnovne vrste divljači u lovištu su: jelen, srna i divlja svinja.

Dom lovaca Karakuša - Šabac

Izvor: http://www.sabacturizam.org

Srbija pod snegom vol.2

Pre dve nedelje kada smo objavili prvi deo fotografije “Srbija pod snegom”, nismo očekivali da će snega biti još više i da će Srbija biti bela kakva nije bila gotovo tri decenije. Ovakvu zimu, sneg i hladnoću ne pamte ni naši roditelji, pa iako je većini snega preko glave, dobar deo naših sugradjana je uspeo da pronađe i nešto lepo, zanimljivo i romantično u svemu tome. Ovde su neke od fotografija koje ste nam slali iz raznih krajeva Srbije.

Jelena Vukotić

Kopaonik pod snegom
Kopaonik pod snegom

Vladan Vasić

Zavejan put za Divcibare
Zavejan put za Divcibare
Divcibare pod snegom
Divcibare pod snegom

 

Stefan Teodosić

Predivan prizor stare kuće na Ubu delo je Stefana Teodosića. Možemo samo reći: prava zimska idila!

Stara kuća na Ubu
Stara kuća na Ubu

 

Cveta Eganović

Fotografije zaleđene fontane u Velikom parku u Šapcu smo objavili i u prvom tekstu posvećenom snegu u Srbiji. Tada je voda još uvek tekla a led je bio upola manji nego sada. Pogledajte kako sada izgleda.

Zaledjena fontana u Šapcu
Zaledjena fontana u Šapcu
Stari grad pod snegom - Šabac
Stari grad pod snegom - Šabac
Zaledjena Sava kod Šapca
Zaledjena Sava kod Šapca

 

Momčilo Ivanović

Konjima očigledno ni sneg ni hladnoća ne predstavljaju problem. Jahači su sa prvim zracima sunca izveli svoje ljubimce na vazduh. Uživajte u prizorima sa hipodroma u Šapcu.

Šabački hipodrom pod snegom
Šabački hipodrom pod snegom
Konji na snegu - Hipodrom Šabac
Konji na snegu - Hipodrom Šabac

Nakon 28 godina, Sava je u Šapcu ponovo mogla da se prepešači. Mnogi neustrašivi Šapčani su, ne obazirući se na upozorenja i potencijalnu opasnost, prelazili na suprotnu stranu reke, u selo Klenak.

Zaledjena Sava i tvrdjava pod snegom
Zaledjena Sava i tvrdjava pod snegom
Zaledjena Sava u Šapcu
Zaledjena Sava u Šapcu
Prelazak zaledjene Save u Šapcu
Prelazak zaledjene Save u Šapcu

Još jednom se zahvaljujemo divnim ljudima koji su nam poslali svoje fotografije i dozvolili da ih podelimo sa vama na našem blogu. Nadamo se da će to biti ohrabrenje i za ostale da urade isto.

Srbija pod snegom

Sneg je u Srbiji kao i obično iznenadio putare u sred februara. U nekim delovima naše zemlje navikli su se na sneg u velikim količinama, ali sasvim smo sigurni da pojedini delovi ovakav sneg nisu videli dugo. Priča se ovde ne završava, jer sve deluje kao da će padati danima. Februar je tek počeo, a ukoliko nekome sneg ne smeta, i želi da vidi kako izgledaju drugi krajevi Srbije u ovo doba godine, ovde može pronaći informacije o tome šta se sve može videti u Srbiji u februaru. Za one koji će ipak ostati u svom toplom domu,  evo kako su danas izgledala pojedina mesta u Srbiji.

Zoran Lovrić

Terazije pod snegom
Terazije pod snegom
Pionirski park pod snegom - Beograd
Pionirski park - Beograd

Milan Đurković

Fontana pod snegom
Fontana pod snegom - Šabac
Veliki park - Šabac
Veliki park - Šabac

Zorica Pavlović

Krupanj pod snegom
Krupanj pod snegom
Krupanj pod snegom
Krupanj pod snegom
Krupanj pod snegom
Krupanj pod snegom

Šabačka biblioteka

Sabacka Biblioteka
Šabacka Biblioteka
Šabacka biblioteka
Šabacka biblioteka
Šabacka biblioteka
Šabacka biblioteka

Ivan Lovčević

Šabac pod snegom
Šabac pod snegom

Tanja Tatomirović

Put Pančevo - Beograd
Put Pančevo - Beograd

 

 Hvala svima koji su nam poslali svoje fotografije,  a sigurni smo da će ih narednih dana biti još mnogo. Ukoliko želite da sa nama podelite momente koje ste zabeležili svojim kamerama i fotoaparatima, pošaljite ih na office@upoznasrbiju.co.rs i očekujte ih na blogu i u galeriji.