Tag Archives: osecina

Gornje Crniljevo selo u Podgorini

 Na severu opštine Osečina, okruženo selima Donje Crniljevo,  Miličinica, Sirdija, selo Osečina i Konjuša, na obroncima Vlašića,  sa njegovim vrhovima  Glavica, Veliki beleg, Mramorje, Lisina i Tojina koliba, nalazi se selo Gornje Crniljevo. Spajanjem potoka koji se slivaju sa vrhova Vlasica ( rečica koje kao potoci nastaju sa  vrhova Vlašića), nastaje reka Tamnava.

Razvrstano u četiri male: Gornju malu, Kovačevića malu, Topalovića malu i Đermaše,  u preko 150 domova živi oko 5oo stanovnika.

Selo se prvi put u pisanim izvorima pominje  1528 godine u turskom ,,Tabu tefteru,, kao selo koje je u to vreme imalo 11 kuća.  Najbrojnije  je bilo 1948. godine, kada je po popisu imalo 1115 stanovnika, da bi se od tada beležio negativan prirast, odnosno 1961- 1073, 1971- 869, 1991- 692, da bi 2002. godine sa 554 stanovnika dostiglo nivo iz 1874. godine, kada je imalo 563 stanovnika!

Selo Gornje Crniljevo  spomen kompleks

U središnjem delu sela, kod izvora Kisele vode formirao se centar sela, gde se nalaze škola i dom kulture, koji su još u funkciji, kao i objekti koji više nisu, ili nikad nisu ni bili (ambulanta),  zadružni magacin za otkup poljoprivrednih proizvoda, industrijska sušara za šljivu, koji štrče napušteni kao svedok tranzicije. ,,Idem Kiseloj vodi,, kažu meštani okolnih sela kada krenu u ovo selo. Subotom i nedeljom, kao i verskim praznicima , na česmi su nevidjene gužve da se natoči kisela voda, a vrlo često po ovu dragocenu tečnost, dolaze is Valjeva, Šapca, Loznice, Ljubovije! Kisela voda se prvi put pominje u pisanim izvorima 1843. godine U devetnaestom veku eksploatiše se iz primitivno napravljenih bunara, gde se u izbušenom deblu drveta ,,stabulji,, sakupljala voda , mesto je bilo poznato i kao banjsko i u dvadesetom veku, a još postoje ostaci primitivno izgradjenih kupatila. Osamdesetih godina prošlog veka, pa do početka ovog, vršena su ispitivanja  od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, i  uradjeno je 5 bušotina, od kojih  je jedna sa moderno napravljenom česmom najčešće eksploatisana.

Selo Gornje Crniljevo   skola

Na oko pola kilometra od Kisele vode nalazi se novi centar sela, gde su smešteni Crkva, parohijski dom, fudbalsko igralište, lovački spomen dom i spomen kompleks posvećen poginulim u ratovima.  4. maj 1999.godine je najtužniji dan za stanovnike Crniljeva.  U borbi sa ,,milosrdnim anđelima,,  NATO pakta iznad Valjeva herojski je poginuo pilot potpukovnik Milenko Pavlović, rodjen u Gornjem Crniljevu, koje nikada neće napustiti jer će o njemu svedočiti spomen kompleks, lovacko drustvo  i fudbalski klub sa njegovim imenom. Neka mi ne zamere mnogi uspešni  rodjeni u ovom selu, privrednici i političari, Branislav Ikonić predsednik vlade Srbije, fudbaler Partizana Ljubiša Ranković, mnogi drugi, pilot Milenko Pavlović ce ostati legenda po kojoj ce se pamtiti Gornje Crniljevo. .

Inače selo je kao i cela Podgorina sinonim za voćarstvo, posebno za šljivu, a osim nje vrlo česte kulture su malina i kupina. Nesreća je što  se, umesto nekada organizovanog otkupa, kupovinom poljoprivrednih proizvoda od strane zadruga i državnih preduzeća, sada bave novokomponovani biznismeni koji, ionako jeftine proizvode, često nikada ne plate poljoprivrednicima. Zadružni magacin i sušara su ustupili mesto mini sušarama, kojih je iz godine u godinu sve više, a  otkup se vrši  na više lokacija u privatnim kućama.

Crniljevci na Sajmu sljiva u Osecini 3

Kao i  drugim krajevima Srbije i ovde se gase mnoga ognjišta, bilo da imaju naslednike, blizu ili daleko,  ili ih nemaju, ruše se prvo starije kuće ćerpičare, pa onda  druge zgrade i kuće u kojima  su do skora živela staračka domaćinstva.  Da ne bude sve crno u propadanju srpskog sela, pobrinuli su se oni mladi kolji  su  ostali na selu i u čijim  dvorištima se crvene krovovi novih kuća, ali i  objekata za pečenje rakije i sušenje šljiva. Takodje veliki broj vikendaša koji su iz ovog sela  ili njihovi naslednici, sa svojom decom i unucima, čine u velikom delu godine ovo selo življim i bogatijim narodom.

Selo Gornje Crniljevo  panorama 9

Obronci Vlašića su bogati pečurkama, posebno vrganjima, mlečnicama, zekama, rujnicama, lisičarkama, rudnjačama, griznjačama a ove jeseni dominirale su kozarke (sunčanice), kojih je bilo u izobilju po šumama, ali i livadama i  voćnjacima.

Inače, poslednjih godina, namnožilo se mnoštvo srna koje su uz sve uvažavanje njihove lepote, štetočina broj jedan za mlade voćnjake i zasade maline i kupine, ali i za povrtnjake.

Selo Gornje Crniljevo  panorama 5

Onima koji su tamo rodjeni, a davno otisli iz njega, ili nama ciji roditelji poticu iz G. Crniljeva,  a dolazak u ovo selo nasusna potreba kojom smo ,,inficirali,,  i svoje   bracne drugove, decu pa i unuke,  ma gde se nalazili,  sok od maline i suva sljiva UVEK MIRISU NA GORNJE CRNILJEVO.

Fotografije koje su u prilogu, snimane su u sva četiri godišnja doba, a uglavnom su iz ove godine!

Pogledajte kompletnu foto galeriju Gornjeg Crniljeva

 Zahvaljujemo se na tekstu i fotografijama Momčilu Ivanoviću

 

Mit o tragičnoj ljubavi – Ašikov grob

Ispod Cera živi mit o tragičnoj ljubavi kojoj su podigli i spomenik Ašikov grob

U selu Metliću i danas, baš na tom mestu, tajno se sastaju mladi.

Koliko smo mi Srbi grešan narod, valjda je najbolji dokaz broj crkava, manastira i drugih spomenika u srpskoj istoriji. Srbin je slepeo svog oca, brata u okove bacao, patrijarha svojega trovao, a kumu rođenom glavu odsecao. I tako nesreću prizivao. Posle svega, svojoj ludosti i spomenik podizao. Valjda pokajanja radi…

Asikov grob - upoznaj Srbiju

Kada se iz Crniljeva, preko Raskršće krene ka Ceru, na samoj međi sela Metlića i Mrovske, ima jedan beleg. Zovu ga Ašikov grob. Pocerci ga nazvaše i “kamen zabranjene ljubavi”. Opet pokajanja radi…

Pocerci ovakvu priču pričaju:

U Mrovskoj živeo jedan gazda, bilo mu je ime Filip, a u Goločelu živeo opet drugi gazda, njemu je bilo ime Jovan.

Bili su to ljudi bogati za priču. Ono, sirotinja se neće nikada takmičiti: ali, boga mi, gazda hoće… Svaki ti to hoće da je bolji, besniji i silniji… Ako je imanje, on hoće da je njegovo grupisano, pa da prkosi svome takmacu. Ako je konj, on hoće da jaše bešnjega ata, i hoće da svi kažu: “Ono i onaj je gazda, ali ovaj je bolji. Ovaj na dukatima leži…

Takvi takmaci behu Filip i Jovan. Bog im dosta dao, a taština ih gonila da pribavljaju još i više, samo da jedan od drugog bolji bude… Domovi njihovi bili su čitavi gradovi, a zgrade oko kuća čitave varoši…

Nikad jedan drugom nisu dodijavali, pa su se opet mrzeli. Filip je mrzeo Jovana, a Jovan Filipa, a da ni jedan nisu znali zašto.Filip je imao ćerku jedinicu koju su svi zvali Đulom, a Jovan je imao sina jedinca kome beše ime Pavle. To im beše sav porod.

I sastavi sila nebeska Đulu i Pavla. Dva leta i dve zime su se redovno sastajali i razgovarali. Pazili se ko brat i sestra i ginuli jedno za drugim.

asikov grob - djula i pavle

E, kako se ništa sakriti ne može, odluči gazda Filip da svoju ćerku rastavi od onog Jovanovog Pavla, te poruči proscima da dođu i da se Đula udati mora. I Jovan je govorio svom Pavlu: “Da si crnu Ciganku odabrao, ja bih te blagosiljao, al onu Filipovu beštiju ne dam u našu kuću”.

Kad je Đula čula šta otac namerava, ona naumi da se ubije. Ali pre svega, htede da još jedared vidi Pavla.

Ugrabi nekako priliku, pa mu po jednom devojčetu poruči da dođe na ono mesto gde su se prvi put videli. I Pavle primi poruku… Zadenu nož u cagrije, pa se krenu… Sneg je sipao kao iz rukava, vetar ukrstio da šiba sa sviju strana… Čuje se samo njegov fijuk i ništa više…

Najzad stiže na mesto prvog sastanka. Nje ne beše tu.- Stići će, valjda – reče u sebi.

Pa se nasloni na cer i poče osluškivati. Poče granje pucati oko njega. Njemu se učini ona je, pođe napred i viknu:- Đulo!

Pucanje učesta. On se zaprepasti kad iskoči iz česte čitav čopor vukova i uputi se njemu:- Pomozi bože – povika Pavle, pogleda ka nebu, izvadi nož iz cagrija i upusti se u borbu sa gladnim kurjacima.

– Pomozi bože! Pomozi bože! – vikao je Pavle. I već beše oborio tri gladna kurjaka. Ostao je još jedan i on ramlje.

– Sad vala, bože, ne moraš ni da mi pomažeš, ja ću sa ovim raskrstiti – reče on junačno. I pogreši što se boga odreče…Dok je i poslednji vuk bio na izdisaju, pojavi se novi čopor gladnih zveri. Jurnuše na njega…- Samo da sam video nju, Đulu – bilo je zadnje što izusti…

A kroz čestu hita Đula. Hita Pavlu na sastanak. Poslednji put jer već beše isprošena…

asikov_spomenik1

Kad priđe ceru, ona se užasnu… Krvavo kolo kaza joj šta je bilo. Zaprepašćena stade da ga doziva:- Pavle, Pavle…

Iz čestara pojavi se jedan kurjak. U zubima nosio je ruku Pavlovu. Đula se ukoči… Kurjak dođe do nje i iz zuba ispusti ruku. Đula poznade Pavlovu desnicu. Vrisnu…

Pomilova ukočene prste Pavlove. Stavi ruku na svoje grudi… i tako osta skamenjena…

Nesrećni roditelji tražiše decu. Tražiše i nađoše ih. Ostatke njine tu sahraniše i udariše beleg. To je jedan veliki kamen na kome stoji urezana čovečija ruka… Pavlova ruka koju je Đula na grudi previla…

Kažu da su se tu i pomirili…

Tu, kraj puta, beleg i danas stoji. Možda i zbog naše zabranjene ljubavi…

Autor teksta: Dragorad V. Misojčić

Posebno smo zahvalni Jeleni Misojčić koja nam je omogućila da objavimo ovu priču.