Tag Archives: Bela Crkva

Priča iz Dupljaje – Deliblatska peščara

Pre 22 godine, sada vec davne 1991. godine, na obodu Deliblatske peščare u selu Dupljaja, opština Bela Crkva, počelo je jedno divno druženje, četiri zaljubljenika u ribolov iz četiri grada. Počelo je a traje i danas. Domaćin, Sava Ostojić rodjeni Vrščanin koji je radni vek proveo u Pančevu, Živa Živojnov iz Novog Sada, Živa Ostojić iz Vršca i moja malenkost, Momčilo Ivanović iz Šapca. Svake godine, krajem juna, ova družina se skuplja u Dupljajskom pesku, ribolov je zajednički imenitelj  ali kada sada analiziram to druženje, najmanje se sećam pecanja!

Kanal Dunav Tisa Dunav
Kanal Dunav Tisa Dunav

Te davne 1991. godine, iz četiri grada, tri Banaćanina i jedan Radjevac, počeli su jednu priču. Nije da nije bilo i pecanja, tada još čiste i pitome obale kanala DTD, pružale su ribolovačke čari za svačiju dušu. Slučajno, tada je ustanovljeno i jedno pravilo da se prvi dan peče roštilj, tako započelo i ostalo do danas. Slučajno, ili ne, priključili su nam se veliki boem, pokojni Marinko zlatar i još jednan Živa, limar. Pošto je roštilj bio dobar morao sam da budem roštilj majstor i sledeće dve večeri, i verovatno bi se to nastavilo da nije došla nedelja, dan za rastanak pošto smo tada svi bili zaposleni! Druženje do kasno u noć uz roštilj, pečenu ribu, hladno piće i pesmu, koja je bila prava! Negde oko ponoći sve je iznenadio Živa Živojnov, zamolio je da za trenutak prekinemo pesmu i čula se prekrasna Pesma o keruši Sergeja Jesenjina.

Kanal DTD u ovom rejonu širok je oko 120 metara, sada obrastao gustom trskom, bogat je ribom ali i životinjama, posebno retkim vrstama ptica. Posebno lepu sliku pruža ušće starog Karaša u kanal, most izmedju Grebenca i Duplaje i brana  sa prevodnicom koja se nalazi par kilometara nizvodno. Riblji restoran koji je godinama dovodio ekskluzivne goste iz Vršca, Bele Crkve i okoline, sada je zatvoren, ali sada radi u Duplaji. Riblji restoran Sneki u prekrasno uredjenom ambijentu na obali starog Karaša, pruža obilje ribljih specijaliteta.

Deliblatska pescara Dupljaja (3)

Posebno poglavlje ove priče je pokojna supruga našeg domaćina, Elena. Rodjena u okolini Bukurešta, život je doveo u Srbiju i Banat, gde je upoznala Savu. Pre sedam godina prekinuti su penzionerski dani i uživanje u pesku,  branje pečuraka i spremanje ribljih i specijaliteta od pečuraka, druženje sa Tijom i Natalijom. U sećanju mi je ostao jedan ručak iz 2001, godine, čorba od pečuraka, gulaš takodje, pohovane puhare i rudnjače na roštilju, a sve to je zaliveno sa nekom bajatom buteljkom Muskat otonela, starom petnaestak godina, poreklom iz okoline Bukurešta.

IMG_23092013_081729

Vikend naselje u Dupljajskom pesku čine uglavnom penzioneri iz Vršca i Bele Crkve. Kada to vremenske prilike i zdravlje dozvoli,  vreme provode u svojim vikendicama, uredjenim sa puno duše, doduše bez struje ali se snalaze, fižideri, bojleri i šporeti na plin, solarne ćelije daju svetlo i  tv program. Počeli su većine pre više od 30 godina kao  kamperi, ribolovci, zatim su izgradili vikend kuće. Nažalost, sada ih je sve  manje, neki nisu više sa nama, neki ne dolaze zbog starosti i bolesti, naslednici najčešće prodaju vikendice, a sve ređe idu i na pecanje. Osim pomenutog prijatelja Save Ostojića,  najverniji posetioci peska su Natalija i Lajoš Seleši  i Tija i Vukašin Koćec a kao gosti Buca i Živa Ostojić.  Preko dana svako živi svojim ritmom a veče je rezervisano za druženje uz kafu, lubenice i drugo voće, kompot od džanarika koji sam prvi put sreo ovde i ostalo što vredne domaćice pripreme. Normalno, svako veče kod drugog domaćina.

Deliblatska pescara Dupljaja

O ribolovačkim trofejima sada uglavnom pričaju. Dok sam redio deveriku upecanu u jedno predvečerje, Vule mi je ispričao  svoju borbu sa somom od 20 kg, ispod brane, a meredov mu je poturao legendarni novinar  RTS-a pokojni Dragan Nikitović, koji je bio redovan posetilac ovih ribolovačkih terena. Lajošev  najveći trofej je som od 8,5 kg, a svoju ljubav ka ribolovu preneo je na sina Vilija i snahu Maju, koji se četso mogu videti kako sa mosta izmedju Grebenca i Dupljaje, blinkerišu vaser kuglom a cilj je bucov koga ima u izobilju. Sava  je majstor ribolovac na ovim prostorima, a njegovu vikend kuću krase fotografije ribolovačkih trofeja po godinama kako ih je pecao! Prošle godine je jednog oktobarskog prepodneva dobio 6 šarana, ukupne težine 22 kg, a rekordi su mu šaran od 14, som od 13,5, amur od 13, tostolobik od 12, štuka od 6, smudj od 3,7 kg.

Deliblatska pescara Dupljaja (5)

Za zabavu je zadužen Živa Ostojić, tamburaš, još uvek aktivan sa svojom grupom, a mora se priznati da ima dobre pomoćnike u pesmi od brata Save, Moče, Natalije, Tije, Vula. Često je u rane večernje sate prekranim peščanim dinama odzvanjala pesma, najlepše one stare sa svih prostora bivše Juge. Da bi  repertoar  bio potpun naučio sam ga najlepšu pesmu Šabačkog ansambla Stari Zvuci ,,Tvoj mi pogled ne da mira,, , kaže da mu je to sada omiljena pesma i da su svi koji je čuju oduševljeni.

Deliblatska pescara Dupljaja (10)

Kada je vreme kišovito ovo područje je bogato pečurkama, posebno rudnjačama i puharama, koje rastu u delovima zelenih oaza u koncetričnim krugovima. Čobani  koji čuvaju stada sa susednih salaša, donose u izobilju vikendašima a za uzvrat ovi ih snabdevaju sa ribom. Ove godine nisam čuo  u večernjem satima pesmu jednog veslog čobanina, jedni kažu da je u zatvoru a drugi da je promenio salaš.

Godine polako pritiskaju ovu družinu, sve češće se pevaju setne balade. Ova godina je bila u duhu  stihova jedne od najlepših balada Dragana Stojnića: ,, Ide ide vreme polako nas slama, čini mi se sve prolazi snama,,!

Do sledećeg susreta, živeli!

Pogledajte više fotografija Priča iz Dupljaje.

Zahvaljujemo se na priči Momčilu Ivanoviću

 

Bela crkva – turističko srce Banata

Na krajnjem jugu Banata, udaljena 96 km od Beograda ka istoku, na samoj granici sa Rumunijom nalazi se lepa varoš Bela Crkva. Predivna priroda, parkovi i jezera, stare ulice i fasade baroknog stila, čine je jedinstvenom za turiste. Tihim i laganim ritmom života čini posetioce opuštenim i osveženim.

Bela Crkva - jezero u oktobru
Bela Crkva – jezero u oktobru

Posetioce posebno oduševe predivna, kristalno čista Belocrkvanska jezera od kojih je šest pogodno za kupanje. Posetilac može odabrati jezero sa divljim plažama, totalno okruženo nedodirnutom prirodom ili se odlučiti za jezero sa svim mogućnostima koje jedna urbana plaža pruža: restorani, kafići, tuševi, sportski tereni, vodeni sportovi, pedoline i jedrilice za rentiranje…Kupanje je moguće i na našim rekama Neri i Karašu, a vodotokovi Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav upotpunjuju ovaj jedinstveni prirodni ambijent.

Rumunska pravoslavna crkva u Beloj Crkvi
Rumunska pravoslavna crkva u Beloj Crkvi

Ako odlučite da posetite Belu Crkvu obavezno posetite muzej, najstariji u Vojvodini, osnovan 1877. god. Tu su crkve, vidikovac „Tri krsta“ i stoletni gradski park sa centralnim prostorom za svečanosti i okupljanja. Posebnu atrakciju čine etno sela: Češko selo i Stara Palanka. Ukoliko želite da posetite i staro rimsko utvrdjenje Ram i obližnju arheološku atrakciju Viminacijum, možete se provozati skelom preko Dunava. Deliblatska peščara (“Evropska sahara”) jedinstvena u Evropi, nalazi se na 15 km od Bele Crkve.

Pogledajte fotogaleriju Bela Crkva u oktobru , fotogaleriju Belocrkvanskih jezera, fotogaleriju Deliblatske peščare.

Posetite neku od manifestacija u Beloj Crkvi.

 

Izvor: Turistička organizacija Bele Crkve

 

Ravnaja – selo u Rađevini

Ravnaja je malo selo u opštini Krupanj, u oblasti Rađevina, okrug Mačvanski. Površina seoskog atara je 811,1 hektara, a nadmorska visina 215 m. Selo deli na dva dela rečica Ravnajica koja se u ataru sela uliva u Jadar, na kome su nekada brašno mlele četiri vodenice, Tomića, Vidakuša, Kovačuša i Jankovića, od kojih ni jedna sada nije u funkciji.  Okružena je selima Bela Crkva, Mojković, Komirić i  Zavlaka. U selo se dolazi makadamskim putem dolinom Ravnajice, do dela koji se naziva Vis, a osim ovim putem do Donje male se može doći takodje makadamskim putevima „brdom“, a kuriozitet je – u drugoj deceniji 21. veka nema jednog metra asfaltnog puta. Selo nikada nije imalo školu, djaci prva četiri razreda pohadjaju u Mojkoviću a od petog do osmog odlaze u Zavlaku, izuzetak je period kada su  tečajevi za opismenjavanje organizovani po privatnim kućama po malama. Nema Dom kulture, nema prodavnicu, jedino mesto gde se Ravnajci okupljaju je Crkva Sv.proroka Ilije, u kojoj se služba održava dva puta godišnje, za Spasovdan i Ilindan, što su i crkvene slave.

ravnaja pod snegom
Ravnaja pod snegom

Prvi put se pominje 1528. godine, pod imenom Ramnaja, a naziv je dobila po geomorfološkom obeležju sela – ravan.

Prema popisu stanovnika iz 1863.godine, Ravnaja ima 302 glave koji žive u 42 doma, 156 muških i 146 ženskih, vrednost imovine sela je 2.700 dukata, i 309 talira prihoda.

1948.godine u Ravnaji je živelo 700 stanovnika,

1953. – 732,

1961. – 630,

1971. – 560,

1981. – 456,

1991. – 389,

2002. -323,

tako da je broj stanovnika sela na nivou od pre 150 godina /1863 -302/.

Stanovništvo se doselilo iz raznih krajeva. Starosedeoci su Antonići, a stari doseljenici nepoznatog porekla su Matići i Andrići. Marinkovići Petkovići i Živanovići /Ivanovići/ su iz  Kruščice, a Ostojići, Bajići, Perići, Jankovići i Pavlovići iz Jaklja, iz Užičkog kraja. Mitrovići iz Grahova iz Hercegovine, Mrkonjići iz Bosne, Kovačevići i Bojići iz  Radalja, Dimići, Nikolići, Milutinovići i Đurići iz Gornjeg Košlja, Jelići iz Bastava, Mijailovići iz Komirića, Krstići iz Šljivove, a Erčići iz Bele Crkve, uglavnom doseljeni u prvoj polovini 18.veka.

U selu se nalazi rudnik kalcijum-fluorita „Ravnaja“,  sa procenjenim rezervama od oko 1.000.000 tona ove strateške sirovine sa širokom namenom, nažalost, oduvek u fazi istraživanja, povremeno zatvaran, nikada u fazi eksploatacije. Poslovao je u okviru DP „26 septembar“ a sada je deo koncerna „Farmakom MB“.

selo Ravnaja - NOVA ZVONARA
Ravnaja -nova zvonara

Crkva Svetog proroka Ilije, sagradjena je na Crkvištu, na zemlji koju je poklonio Vladisav Ivanović, u Donjoj mali, pored izvora, na prostoru koji je sa svih strana okružen šumom, vidljiva samo iz vazduha! Pod vođstvom sveštenika Dragoljuba Dimitrijevića, crkva je osnovana 1923, a završena 1931. godine, a sagradili su je Mitar Aleksić, Vladisav Ivanović, Ljubisav Pavlović, Jovan Bojić iz Ravnaje, Dragija Grujičić iz Banjevca uz pomoć ostalih stanovnika sela. Crkva je obnovljena 2008. godine uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture RS, i angažovanje stanovnika sela. Po legendi na mestu gde je crkva sagradjena,  zakopana su manastirska zvona!

Radjev kamen - selo Ravnaja
Radjev kamen - selo Ravnaja

Na tromeđi Ravnaje, Bele Crkve i Mojkovića je Rađev kamen, ogroman, prekrasan spomenik, koji je po legendi,  vojvodi Rađu, jednom od 7 vitezova kneza Lazara, podigla ljuba Anđelija, od kamena koji je dovezen iz Radalja sa 30 pari volova. Na ovom mestu se nedeljom u letnjem periodu održavalo „kolo“, tradicionalni seoski vašar koji je okupljao omladinu okolnih sela, gde se uz zvuke, u prvom periodu frule i dvojnica a kasnije i harmonike igralo kolo. Po Rađevu kamenu prekrasna zatalasana visoravan je dobila ime Rađevo polje, a cela oblast Rađevina.

Ravnaja je dala puno uspešnih ljudi a svakako najpoznatiji je dr Tihomir Aleksić, /1922-2004/, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, stručnjak za računarsku tehniku i informatiku i jedan od najuglednijih srpskih naučnika iz oblasti računarstva, u drugoj polovini dvadesetog veka.

Pogledajte galeriju fotografija Ravnaje.

Autor teksta: Momčilo Ivanović