Mišarska šljunkara – raj za ribolovce

Mišarska šljunkara, ostatak nekadašnje eksploatacije šljunka i peska, nalazi se na par kilometara od Šapca. Iza nekadašnjeg industrijskog giganta „Zorka“, povezana je sa rekom Savom i predstavlja  jedino prirodno mrestilište ribe na dužem toku reke Save, posebno posle zatrpavanja Kamička.

Mišarska sljunkara - Šabac

Moj prvi susret sa Šljunkarom bio je davne 1981. godine.  Do tada, gledajući ribolovce, koji „gube vreme pored reke“, nisam razumeo lepote i čari boravka pored vode i zadovoljstvo koje ribolov može da priušti. U osvit zore, jednog avgustovskog jutra, pokojni čika Branko Lovčević, mi je pokazao kako se uživa pored vode. Dok smo njegov sin i ja upecali kedera i zabacili za štuku, on je prvo izvadio tranzistor iz torbe, pustio tiho miziku, zatim smo nazdravili iz pljoske, a onda je on lagano, oštrom britvom napravio dvoje raklje, koje je zabo u zemlju. Na vrbov ražnjić nizao je slaninu, luk, papriku, meso, potpalio je vatru, sa dva kamena zaklonio je od vetra, seo na malu stolicu i pekao! Pet štuka koje smo upecali su samo još doprineli da, razumem, i zavolim vodu i ribolov.

Mišarska sljunkara - Šabac

Posle tridesetak godina,  dok smo posle Božića, uz kafu, varenu rakiju i crvene jabuke, čekali štuku na strani ka carini, još mi odzvanjaju reči ujka Save:„šteta što tako mali broj ljudi zna da uživa u čarima koje pruža reka i ribolov, važno je biti pored vode, a ako se nešto i upeca to je već potpun doživljaj“.

Mišarska sljunkara - Šabac

U jedno sam siguran!  Najlepše radjanje sunca  je na ušću šljunkare u Savu. To prekrasno mesto je u ranim jutarnjim časovima meka za ribolovce, a od podne kupalište za meštane. Pred veče, ponovo startuju pecaroši, a nisu retki ni oni koji ostanu duboko u noć, ili čak do svitanja, čekajući bolji ulov. Na samom ušću je jedno  od omiljenijih mesta za pecanje na „mamac“, gde se lovi šljivar, mrena, plotica, kumrija, bodorka, deverika, jez. Tu se smenjuju Džamba, Rade Pupa, Miško Rudić, Rakić, Mladja, Sule, Valjevci i još mnogi drugi! Poslednjih godina,  mladji ljubitelji reke, organizuju Mišarsku regatu, a ove godine uz obavezno okretanje prasića i jaganjaca na ražnju, bila je i muzika uživo!

Na ovom terenu je udicu progutao i moj prijatelj, penzionisani novinar Dragan Mićić, i postao pasionirani ribolovac! Pre pet godina, jednog prekrasnog oktobarskog dana, upecali smo 22 babuške i 2 štuke, što bi rekli početnička sreća!

Mišarska šljunkara - Šabac

Doajena pecanja na Mišarskoj šljunkari,  penzionisanog učitelja, deda Ljube, koji je biciklom godinama dolazio, i uspešno lovio ribu, ove jeseni nema. Deda Mile mi juče reče da je bolestan, a sa žaljenjem mi reče da ni njegova baba Ljija  zbog zdravlja više ne dolazi na pecanje.  Nema ni „diverzanata“, Branka i Ike, koji su upadali u oči po gumenom čamcu i  žutim i crvenim balerinama. Izgleda da su promenili terene za ribolov!

Na ovim terenima najčešće se lovi štuka i babuška, ali i tolstolobik, deverika, bodorka, klinton, plotica, sljivar, plavonosac, jez, kumrija, kesega, šaran i som redje. Ima perioda godine kada riba ne radi, šljunkara deluje tužno i zarastaju ribolovačka mesta. Kada riba krene, obično u ranu jesen, tada se pre zore rani da se zauzmu bolja, ili bilo kakva mesta. Lože se vatre pre svitanja, „Jel ti zavlači?“, najčešće je pitanje!

Mišarska šljunkara - Šabac

Uz izvinjenje onima koje sam nenamerno zaboravio ili ih ne poznajem, pomenuću i imena koja najčešće čujem da odzvanjaju: Deda  Ljuba, deda Mile, baba Ljilja, Branko, Ika, Marko, Jova Zulja, Dule Svajsa, Džamba, Miško Rudić, Dr Koja, Dragan Božin, Vasa Ker, Samardžija, Moša Alfirović, Sloba Provac, Miroslav, Toma, Lovac, Dragan Mićić, Mladja, Ostojić, Rade Pupa, Zlatara, Mađar, Stojićević, Sava Mizdrag, Drmonja, Rade Brka, Rade Zid, Djoka, Djura, Selja, Sule, Kane, Sreja Peto, Šeća, Čadja, Vlada, Iva, Janko. Đura, Pućko, Miloš, Rakić!

O ružnim stvarima, bacanju mreža u prirodno mrestilište i grabuljanju tolstolobika, drugi put! Policijski čamac je čuo sam godinam u kvaru, a ribočuvara sam video u rano proleće da kontroliše one što sa jednim štapom pecaju kesegu kod Silosa!

Pogledajte fotogaleriju Mišarske šljunkare

 Autor teksta i fotografija: Momčilo Ivanović

4 thoughts on “Mišarska šljunkara – raj za ribolovce”

  1. Momo, uspeo si da kroz ličnu priču daš opštu sliku Mišarske šljunkare i draž raja za ribolovce. To polazi sa rukom samo zaljubljenicima ribolovačkih čari, kojima i ti pripadaš. Bravo!

  2. Bravo,ovo je sjajan tekst 🙂 Iako zivim u Sapcu nikad nisam bio na Misarskoj sljunkari,ali moracu da je posetim 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *