Category Archives: sr

Neštin selo na Dunavu – priča koja traje

NEŠTIN  SELO NA DUNAVU – PRIČA  KOJA TRAJE

Kada sam u ranu zoru, jednog avgustovskog dana, davne 1986. godine, sa trojicom kolega, krenuo na pecanje na Dunav, u Neštin, selo u opštini Bačka Palanka, kao ribolovac početnik, nisam ni sanjao da će mi pecanje postati opsesija, a Neštin mesto koje mi mnogo znači! Tog dana sam dobio tri stvari: definitivno sam progutao udicu, zavoleo Neštin i upoznao Milivoja, koji mi je danas jedan od najboljih prijatelja .

Dok smo prelazili preko Fruške gore, slušao sam, za mene, neverovatne priče o ulovu na Dunavu. Dule, Draža i Mića su se utrkivali u prisećanjima o bogatom ulovu, a ja sam jedva čekao da svane. Moja dotadašnja ribolovačka iskustva su bila skromna, Pribor još skromniji, ruski štap od četiri metra, veliki čekrk, debeo najlon, mali plovak, velika udica!Izllazak sunca u Neštinu

Bacili smo mamce. Mića mi je podesio pribor, veći plovak, udica dvanaestica kovanica, podesio dubinu, i krenulo je! Lepe deverike, bodorke, jezovi!   Oduševljenje! Draža i Milivoj, nezadovoljni kako riba radi, otišli ​​su na donji naper, a Dule je sedeo sam posmatrao kako uživam. I onda udarac na mamac kakav nisam doživeo! Povlačeći najlon naglo, kako da početnici rade, izvukao sam na površinu, za mene, ogromnu ribu, koja se praćakala i borila. “Polako, Sačekaj da ti poturim meredov!”, Priskočio je Dule u pomoć i prekrasna riba se našla u čuvarci. Posle toga je i on krenuo na donji naper. Nije prošlo pet minuta, a ponovilo se: opet je plovak naglo nestao pod vodom, opet velika riba koja se praćaka na površini. Pošto nema ko da mi pomogne, prebacio sam štap preko ramena, izvukao ribu na šljunčanu obalu i vukao je po obali desetak metara, što dalje od vode! Dok sam je ubacivao u čuvarku, tresao sam se kao prut. Ponosno sam pokazivao ulov jednom vikendašu u prolazu. On mi je rekao da je ta krupna riba jez. Bila je teska 1,3 kg, i nikada nisam ulovio krupnijeg jeza. Kažu, početnička sreća! Plovi ladja

Tako je počelo, a traje i danas. Inače, ovo područje: Neštin, Susek, Koruška, Banoštor je zona u koju Šapčani i Mitrovčani godinama pecaju. Moje društvo se vezalo za Neštin, učlanili smo se u njihovo ribolovačko udruženje, u kome su polovina članova bili Šapčani! Ribolovačke zabave, kojima smo redovno prisustvovali, su nezaboravne. Prva, kojoj smo prisutvovali, bila je u bircuzu “Kozara”. Olajisan pod, kockasti stolnjaci, kratka govorancija predsednika Udruženja Zorana Nikolića, uz prekrasne voćne rakije, oranija sa ribljom čorbom koja se sipala u metalne ćase. Posle toga najkvalitetnija pečena riba, smuđ, som, šaran. A, tamburaši, i nisu bili baš neki. Videći da nisam baš odusevljen muzikom, kontrabasista mi šapnu na uvo: “Izvini, ovi nisu svi Cigani”. Ostala je u sećanju i zabava u restoranu, u vinskom podrumu na Dunavcu, gde smo iz Šapca išli organizovano autobusom.Krle i mi

Odlazili smo u početku na jedan dan. Stizali vrlo rano da zauzmemo mesto, pecali do sumraka, i onda na pivo u čardu. Onda smo, petkom ranije izlazili sa posla, postavljali šator, i provodili vikend na Dunavu. Sve to nam je bilo malo, pa smo počeli da kampujemo po desetak dana. Te 1993. godine, imao sam 40 noćenja u Neštinu, od čega su bila dva kampovanja po 10 dana. Imali smo u kampu sve što nam treba. Za uredjenje kampa smo bili zaduženi kum Milan i ja. Nije mali posao poravnjati teren i postaviti šator, sto i stolice na ne baš ravnom terenu, ukopati mesta za talandaru, kotlić, roštilj, zategnuti tendu za četiri šatorska krila, napraviti “špajz” od dasaka izmedju dve topole, pripremiti drva za logorsku vatru. Kada smo kampovali krajem juna 1993. godine, usled nestašice goriva, sa opremom nas je kamionom odvezao komšija Sloba. U četiri sata, u svitanje, budio nas je Branko, najstariji medju nama, skuvanom kafom. Pranje zuba je bilo rakijom i onda pecanje ceo dan, obično do devet uveče, sa kratkim pauzama za doručak i popodnevno ređenje ribe, koje je trajalo i predugo. . Uređenu ribu smo pakovali u kese pa u džak, i onda biciklom pored Dunavca nosili u selo, u zamrzivač   U sumrak se pali vatra, peče riba ili kuva čorba, opuštanje uz rakiju ili pivo. Tišinu narušavaju brodovi koji prolaze  alasi koji bacaju ili podižu mrežei. Ove druge nismo nikada voleli!

Bilo je dana kada su ispod napera odzvanjale moje reči:

– U našem selu svi znaju da pecaju: i babe i dede i deca!

Ovo se događalo kada su tri generacije Lovčevića pecale u istom danu, pokojni deda Branko je zabacivao štapove sa mamcima, dok mu je pokojna baba Marija držala suncobran i vadila ribu, dok su na dohvat ruke od njih pecali sin Boban i unuk Ivan.Nestin 93, al je radilo na mamac

Boraveći u ovom prekrasnom ambijentu, među meštanima i vikendašima, stvorena su i brojna prijateljstva. Sa nekima se i danas družimo, a to su u prvom redu: Zoran Nikolić, meštanin i Dragoljub Krstić Krle, vikendaš koji, inače, manje vremena provodi u Novom Sadu, meštanin Vladimir Fabri, a poslednjih godina i alas Draško iz Bačke Palanke. Nažalost, spisak onih koji nisu više među nama je poduži: Krunoslav Huskanović Kruno iz Šida, majstor ribolovac, reprezentativac SFRJ u sportskom ribolovu, deda Živan Radovanov, Ante, Ivan i Goran Jajčević. Posebno mesto zauzima Dragan Božić, rođeni Beograđanin, Dorćolac, boem, strasni ribolovac, koji je radni vek proveo kao saobraćajni inženjer u GSP u Novom Sadu,   a penzionerske dane i starost sa svojom Kajkom u Neštinu. Sa njim nikada nije bilo dosadno, voleo nas je i bio nam veoma drag. Kada se u duge zimske dane, daleko od reke, potegne priča o Neštinu, uvek se setimo zgode kada smo mu (Božiću), dok je išao u Ilok po gorivo, a ostavio štapove u vodi, na jednu udicu nanizali tri bodorke. Njegov osmeh kada ih je izvadio, a komentar: “P. .. vam materina čivijaška! “, i danas su mi u sećanju!

Šapčani, sa kojima sam najčešće putovao ili se sretao u Neštinu, sa kojima sam se družio su: Milivoje Davidović, Draža Dimitrić, Branko Lazić, Boban Lovčević, Mića Tošković, Milan Tošković, Dragan Mićić, Sloba Trifunović, Sveta Grujić, Dule Novaković, Vasa Vujanović, Ljuban Živanović, Mile Džip, Mile Ostojić, Šerbula, Ika, Vlada, Dragan Majurac. Neka mi ne zamere oni koje sam zaboravio.

Interesantno, ali najlepše smo se proveli kada je riba radila očajno, u avgustu 2008. godine. Ekipa u sastavu Dragan, kum Milan, paša Boban i ja, provela je pored Dunava u Neštinu šest dana, u prekrasnom ambijentu. Ustajanje u osvit zore, jutarnja kafica i rakijica, doručak, roštilj na talandari, odmor, pokušaji da se nešto upeca, slabo  je išlo, ali, zato za večeru riba na talandari i hladno pivo, ohlađeno kod Krla. Prvo veče smo pekli kesegu, haublerku, jer drugo ništa nismo upecali. Drugo veče bi opet pekli kesegu da Krle nije priskočio u pomoć, bacio je mrezu, i tako nas spasao. Zadnji dan je nestalo mesa i kobasica, pa je i slaninica na talandari bila dobra. Retko se dešavalo da se iz Neština vratimo bez ribe, kao ovoga puta, ali je provod bio za pamćenje.Ala je lepota

Družina koja je najčešće kampovala je Branko, Boban, Momčilo i  Milan, Mića redje,a u poslednje vreme Dragan je stalni član tima. U goste su nam dolazili često na dan dva, Davidovići, Milivoj i Javorka, Sloba Trifunović i Ljuban, i mnogi drugi. Ulaznica za kamp je bila gajba ladnog piva. Posle vrele čorbe i ribe šta bi drugo bolje prijalo!

Posle jedne posete Slobe i Ljubana, sa prepunim gepekom rakije, vinjaka, piva, vina, roštilja, lubenica, jutro u kampu je izgledalo ovako: Panj od logorske vatre se puši, Sloba i Boban koji su “betonirali”, rakiju, pivo pa crno vino, spavaju prekirveni rosom na poljskim krevetima van šatora, ostali u šatoru, a prekrasna zelena trava oko šatora se ne vidi od praznih flaša od piva i vina!Nestin,  Ljuban i Sloba u gostima

Najmanje o pecanju i trofejima! Doživljaji i prijateljstva su iznad ulova. Treba znati uživati u svitanju, labudovima, belim lađama, zalasku sunca, večerima pored vatre!

Fotografije koje sam snimio na Dunavu u Neštinu govore mnogo više od mojih reči.

 

Gornje Crniljevo selo u Podgorini

 Na severu opštine Osečina, okruženo selima Donje Crniljevo,  Miličinica, Sirdija, selo Osečina i Konjuša, na obroncima Vlašića,  sa njegovim vrhovima  Glavica, Veliki beleg, Mramorje, Lisina i Tojina koliba, nalazi se selo Gornje Crniljevo. Spajanjem potoka koji se slivaju sa vrhova Vlasica ( rečica koje kao potoci nastaju sa  vrhova Vlašića), nastaje reka Tamnava.

Razvrstano u četiri male: Gornju malu, Kovačevića malu, Topalovića malu i Đermaše,  u preko 150 domova živi oko 5oo stanovnika.

Selo se prvi put u pisanim izvorima pominje  1528 godine u turskom ,,Tabu tefteru,, kao selo koje je u to vreme imalo 11 kuća.  Najbrojnije  je bilo 1948. godine, kada je po popisu imalo 1115 stanovnika, da bi se od tada beležio negativan prirast, odnosno 1961- 1073, 1971- 869, 1991- 692, da bi 2002. godine sa 554 stanovnika dostiglo nivo iz 1874. godine, kada je imalo 563 stanovnika!

Selo Gornje Crniljevo  spomen kompleks

U središnjem delu sela, kod izvora Kisele vode formirao se centar sela, gde se nalaze škola i dom kulture, koji su još u funkciji, kao i objekti koji više nisu, ili nikad nisu ni bili (ambulanta),  zadružni magacin za otkup poljoprivrednih proizvoda, industrijska sušara za šljivu, koji štrče napušteni kao svedok tranzicije. ,,Idem Kiseloj vodi,, kažu meštani okolnih sela kada krenu u ovo selo. Subotom i nedeljom, kao i verskim praznicima , na česmi su nevidjene gužve da se natoči kisela voda, a vrlo često po ovu dragocenu tečnost, dolaze is Valjeva, Šapca, Loznice, Ljubovije! Kisela voda se prvi put pominje u pisanim izvorima 1843. godine U devetnaestom veku eksploatiše se iz primitivno napravljenih bunara, gde se u izbušenom deblu drveta ,,stabulji,, sakupljala voda , mesto je bilo poznato i kao banjsko i u dvadesetom veku, a još postoje ostaci primitivno izgradjenih kupatila. Osamdesetih godina prošlog veka, pa do početka ovog, vršena su ispitivanja  od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, i  uradjeno je 5 bušotina, od kojih  je jedna sa moderno napravljenom česmom najčešće eksploatisana.

Selo Gornje Crniljevo   skola

Na oko pola kilometra od Kisele vode nalazi se novi centar sela, gde su smešteni Crkva, parohijski dom, fudbalsko igralište, lovački spomen dom i spomen kompleks posvećen poginulim u ratovima.  4. maj 1999.godine je najtužniji dan za stanovnike Crniljeva.  U borbi sa ,,milosrdnim anđelima,,  NATO pakta iznad Valjeva herojski je poginuo pilot potpukovnik Milenko Pavlović, rodjen u Gornjem Crniljevu, koje nikada neće napustiti jer će o njemu svedočiti spomen kompleks, lovacko drustvo  i fudbalski klub sa njegovim imenom. Neka mi ne zamere mnogi uspešni  rodjeni u ovom selu, privrednici i političari, Branislav Ikonić predsednik vlade Srbije, fudbaler Partizana Ljubiša Ranković, mnogi drugi, pilot Milenko Pavlović ce ostati legenda po kojoj ce se pamtiti Gornje Crniljevo. .

Inače selo je kao i cela Podgorina sinonim za voćarstvo, posebno za šljivu, a osim nje vrlo česte kulture su malina i kupina. Nesreća je što  se, umesto nekada organizovanog otkupa, kupovinom poljoprivrednih proizvoda od strane zadruga i državnih preduzeća, sada bave novokomponovani biznismeni koji, ionako jeftine proizvode, često nikada ne plate poljoprivrednicima. Zadružni magacin i sušara su ustupili mesto mini sušarama, kojih je iz godine u godinu sve više, a  otkup se vrši  na više lokacija u privatnim kućama.

Crniljevci na Sajmu sljiva u Osecini 3

Kao i  drugim krajevima Srbije i ovde se gase mnoga ognjišta, bilo da imaju naslednike, blizu ili daleko,  ili ih nemaju, ruše se prvo starije kuće ćerpičare, pa onda  druge zgrade i kuće u kojima  su do skora živela staračka domaćinstva.  Da ne bude sve crno u propadanju srpskog sela, pobrinuli su se oni mladi kolji  su  ostali na selu i u čijim  dvorištima se crvene krovovi novih kuća, ali i  objekata za pečenje rakije i sušenje šljiva. Takodje veliki broj vikendaša koji su iz ovog sela  ili njihovi naslednici, sa svojom decom i unucima, čine u velikom delu godine ovo selo življim i bogatijim narodom.

Selo Gornje Crniljevo  panorama 9

Obronci Vlašića su bogati pečurkama, posebno vrganjima, mlečnicama, zekama, rujnicama, lisičarkama, rudnjačama, griznjačama a ove jeseni dominirale su kozarke (sunčanice), kojih je bilo u izobilju po šumama, ali i livadama i  voćnjacima.

Inače, poslednjih godina, namnožilo se mnoštvo srna koje su uz sve uvažavanje njihove lepote, štetočina broj jedan za mlade voćnjake i zasade maline i kupine, ali i za povrtnjake.

Selo Gornje Crniljevo  panorama 5

Onima koji su tamo rodjeni, a davno otisli iz njega, ili nama ciji roditelji poticu iz G. Crniljeva,  a dolazak u ovo selo nasusna potreba kojom smo ,,inficirali,,  i svoje   bracne drugove, decu pa i unuke,  ma gde se nalazili,  sok od maline i suva sljiva UVEK MIRISU NA GORNJE CRNILJEVO.

Fotografije koje su u prilogu, snimane su u sva četiri godišnja doba, a uglavnom su iz ove godine!

Pogledajte kompletnu foto galeriju Gornjeg Crniljeva

 Zahvaljujemo se na tekstu i fotografijama Momčilu Ivanoviću

 

Mišarska šljunkara na Mitrovdan 2013. godine

Kada u prekrasno novembarsko jutro, na Mitrovdan, odete na pecanje na Mišarsku šljunkaru, prekrasnu oazu povezanu rekom Savom, na par kilometara iza bivšeg giganta ,,Zorke,,-Šabac, i ne slutite šta ćete doživeti. Ove jeseni se tu lovi uglavnom štuka,  koju nije upecao samo onaj koji nije zabacio ,,balerinu,, ili „dubinku“. Ali, danas je ovde bio pravi vašar, koji je teško opisati! Prekrasno vreme i  praznik izmamilo je preko 100 ljudi koliko je prodefilovalo u toku dana.

 Salata, Rade zid, Peto, Buljavi, Muja, Dobrivoje, Đura, Đorđe, Kane, Džamba, Škemba, Sloba Provac, Moma, Dragan, Moša, Miroslav, Živoslav, Dejan, Miloš, su imena koja se najčešće  odzvanjaju na šljunkari. ,,Jel ti zavlači?,, , ,,Ide li u tebe?,, pitanja su koja se u šali najčešće čuju.  Kada se raziđe jutarnja magla, počinju prozivke i  ,,nudjenje,, onima koji taj dan nemaju ribolovačke sreće da kupe ribu.

DSC05265

 Na šljunkari sam sreo i tri generacije zaljubljenika u ribolova iz jedne porodice. Penzionisani potpukovnik VJ Moša Alfirović, preneo je ljubav prema vodi na sina Dejana, a još više na unuka Miloša, koji je opsednut lovom na štuku. Penzionisani novinar Dragan Mićić reče da je pravi srećnik onaj koji zna da uživa u čarima ribolova, a posebno boravku pored vode u prelepo zakasnelo Mioljsko leto u novembru.

Na moje veliko iznenadjenje  u neko doba se sa priborom se  pojavila i još aktivna košarkašica Mira Velisavljević. Ribolov je zavolela dok je nastupala za Kovin, pa je sa drugaricom pecala na Dunavu.

DSC05274

 Nažalost, ove godine nema nekih starijih zaljubljenika u šljunkaru, godine su ih pritisle ili su nas možda i napustili! Nema ni najvećeg majstora za štuku, Miška Rudića, koji je bio jedan od najprivrženijih pecanju na Šljunkari, ali i najuspešnijih. Živi samo priča o vrsnom čoveku, omiljenom od svih, ali i jednom od najboljih ribolovaca. Dok se čeka da zapleše balerina, kao znak da je štuka progutala mamac, njegovo ime se vrlo često čuje uz žal što nije sa nama!

DSC05277

 Ipak, da sve ne bude lepo, potrudili su se ribokradice, lokalni Romi koji žive u divljem naselju pored šljunkare. Kada sam ih ovog jutra zatekao da u svitanje dižu mreže, glasno sam protestvovao! ,,Moramo i mi od nečeg da živimo,, rekoše mi! Ribolovačku kontrolnu službu ove godine nisam sreo, važno je da sam platio dozvolu od 6.500,00 dinara.

 Fotografije, koje sam, uglavnom, snimio ovog dana govore više od mojih reči!

Pogledajte kompletnu galeriju fotografija sa Mišarske šljunkare.

Zahvaljujemo se na priči i fotografijama Momčilu Ivanoviću

 

V Trka Preživljavanja – GRZA 2013.

Peta po redu Trka preživljavanja u organizaciji sportskog kluba Wild Serbia iz Valjeva je održana na  novoj lokaciji i  starim pravilima igre. Prijavljeni učesnici su imali zadatak da sa minimalno opreme pređu stazu dugu 60km po divljim planinskim terenima, bez hrane i vode. Da bi izdržali sve napore koji su ih očekivali, bilo je potrebno da sami naprave sklonište, zapale vatru uz pomoć kresiva, pronađu ili ulove hranu! Sve ove aktivnosti i domišljatost takmičara se se posebno bodovale  pri ukupnoj oceni pobednika trke.

Start trke prezivljavanja 2013
Start trke prezivljavanja 2013

Nakon Valjevskih planina, Ljubovije, Zlatibora i Krupnja, Trka preživljavanja je stigla na Grzu. Šumoviti predeli teško prohodnog Južnog Kučaja bili su pravi izazov i za najspremnije učesnike najekstremnije trke na Balkanu. Svake godine se na konkursu bira partner u organizaciji Trke preživljavanja a ove godine to je bila Turistička organizacija opštine Paraćin u saradnji sa planinarskim klubom „Javorak“.

U subotu 5. Oktobra, u jutarnjim časovima I nakon svečanog otvaranja trke ispred prestavnika Wild Serbia i Opštine Paraćin, urađen je pretres na kom je kao i svaki put konfiskovan veliki broj nedozvoljenih stvari poput čokoladica, dodatne garderobe i planinarske opreme. Ništa od navedenog nije promaklo kontrolorima iz organizacije, pa je nakon nekoliko minuta provedenih u “karantin zoni” prvi tim krenuo u lud provod.

Trka preživljavanja 2013

Ledena noć, guste bukove I četinarske šume, vrtače, grebeni i puteljci koji Vas vrte u krug bili su karakteristika ove trke. Nedovoljno iskusni u snalaženju na mapama i  u divljini, imali su velikih problema da stignu do kontrolnih tačaka. Po koja voćka, gljiva i izvor čiste vode olakšavali su otežavajuće propozicije takmičenja i prelaženje staze duge preko 60 km. Pored svih teškoća, već nakon 24 sata od starta, prva ekipa “Medijana” iz Niša je pristigla na cilj i dokazala da hladnoća, noć i ne tako jednostavna pravila takmičenja nisu prepreka za uporne.

Trka preživljavanja 2013

Prošlogodišnji broj od 140 učesnika je daleko premašen, pa je ove godine na trci učestvovalo preko 200 takmičara iz zemlje i regiona prijavljenih u preko 70 timova I u 3 kategorije: Opstanak(60km), Avantura(35km), Porodica (10km).

Najveću pažnju su privukli najmlađi i najstariji učesnici – Nikola Pavlović koji ima samo tri godine i veteranski tandem koji je učestvovao na svim dosadašnjim trkama Slobodan Lalić – Dele i Petar Panić koji su svojim šarmom i iskustvom oduševili sve prisutne.

Najmladji ucesnici trke preživljavanja

Favoriti najteže Opstanak kategorije su opravdali očekivanja i po treći put je pobedila ekipa “UgyMojo” koju čine Igor Vuković i Nenad Mojslović iz Beograda i Šapca. Drugo mesto su osvojili “Sinovi šume i hobita” iz Valjeva i Obrenovca (Slađana Jovanović, Vladimir Panić I Dragan Stanković), a treće mesto ekipa “Đera, Deki i Neša” iz Beograda (Negoslav Radičević, Đerić Dragan, Ranković Dejan).

Pobednici u kategoriji Opstanak
Pobednici u kategoriji Opstanak

U Avantura kategoriji su pobedili “Dječaci” (Dalibor Kompar, Radivoje Jokanović, Vladimir Ilić) iz Brčkog i Bijeljine, Republika Srpska, drugo mesto je osvojila ekipa “Survivor tim  Zaječar” (Nenad Panajotović, Stefan Ristić) i treće mesto ekipa “Doktori” iz Beograda (Dejan Jovanović, Stefan Manić).

U porodičnoj kategoriji koja je uvedena ove godine i nije bila takmičarskog karaktera bilo je prijavljeno pet timova.

Porodicna kategorija

Pored učesnika koji su učestvovali u trci po propozicijama takmičenja, u organizaciji su učestvovali studenti poslovnog fakulteta Singidunum u Valjevu čiji je zadatak bio da kao kontrolori na zadatim tačkama u divljini isprate prolazak ekipa na terenu, kao i jaka terenska vozila i kvadovi uz pomoć kojih se stizalo na teško pristupačne tačke I pomagalo onima kojima je pomoć bila potrebna.

Vredne nagrade u vidu planinarske opreme prodavnice Iglu sport i brenda Expedition dodeljene su najboljim ekipama, a za prvoplasirane ekipe, po prvi put ove godine organizacija trke je specijalno napravila prirodni pehar od drveta i pečurke “trud”, kojim je simbolikom obeležen uloženi trud koje su ove ekipe ostvarile.

 

Jedan „sasvim prirodan čovek“, Jovan Memedović sa svojom ekipom je svojim prisustvom uveličao ovu manifestaciju, kako bi kasnije predstavio divlje predele Srbije i hrabre ljude u borbi sa prirodom i samim sobom.

Trku je posetio i Jovan Memedović
Trku je posetio i Jovan Memedović

Wild Serbia ovom prilikom poziva naredne godine sve zainteresovane da se oprobaju u izazovu u divljoj prirodi i borbi sa samim sobom, kao i predstavnike lokalnih samouprava da predlože nove destinacije! Nakon pet godina organizovanja, Trka preživljavanja danas predstavlja najveću outdoor avanturističku trku u Srbiji.

Priča iz Dupljaje – Deliblatska peščara

Pre 22 godine, sada vec davne 1991. godine, na obodu Deliblatske peščare u selu Dupljaja, opština Bela Crkva, počelo je jedno divno druženje, četiri zaljubljenika u ribolov iz četiri grada. Počelo je a traje i danas. Domaćin, Sava Ostojić rodjeni Vrščanin koji je radni vek proveo u Pančevu, Živa Živojnov iz Novog Sada, Živa Ostojić iz Vršca i moja malenkost, Momčilo Ivanović iz Šapca. Svake godine, krajem juna, ova družina se skuplja u Dupljajskom pesku, ribolov je zajednički imenitelj  ali kada sada analiziram to druženje, najmanje se sećam pecanja!

Kanal Dunav Tisa Dunav
Kanal Dunav Tisa Dunav

Te davne 1991. godine, iz četiri grada, tri Banaćanina i jedan Radjevac, počeli su jednu priču. Nije da nije bilo i pecanja, tada još čiste i pitome obale kanala DTD, pružale su ribolovačke čari za svačiju dušu. Slučajno, tada je ustanovljeno i jedno pravilo da se prvi dan peče roštilj, tako započelo i ostalo do danas. Slučajno, ili ne, priključili su nam se veliki boem, pokojni Marinko zlatar i još jednan Živa, limar. Pošto je roštilj bio dobar morao sam da budem roštilj majstor i sledeće dve večeri, i verovatno bi se to nastavilo da nije došla nedelja, dan za rastanak pošto smo tada svi bili zaposleni! Druženje do kasno u noć uz roštilj, pečenu ribu, hladno piće i pesmu, koja je bila prava! Negde oko ponoći sve je iznenadio Živa Živojnov, zamolio je da za trenutak prekinemo pesmu i čula se prekrasna Pesma o keruši Sergeja Jesenjina.

Kanal DTD u ovom rejonu širok je oko 120 metara, sada obrastao gustom trskom, bogat je ribom ali i životinjama, posebno retkim vrstama ptica. Posebno lepu sliku pruža ušće starog Karaša u kanal, most izmedju Grebenca i Duplaje i brana  sa prevodnicom koja se nalazi par kilometara nizvodno. Riblji restoran koji je godinama dovodio ekskluzivne goste iz Vršca, Bele Crkve i okoline, sada je zatvoren, ali sada radi u Duplaji. Riblji restoran Sneki u prekrasno uredjenom ambijentu na obali starog Karaša, pruža obilje ribljih specijaliteta.

Deliblatska pescara Dupljaja (3)

Posebno poglavlje ove priče je pokojna supruga našeg domaćina, Elena. Rodjena u okolini Bukurešta, život je doveo u Srbiju i Banat, gde je upoznala Savu. Pre sedam godina prekinuti su penzionerski dani i uživanje u pesku,  branje pečuraka i spremanje ribljih i specijaliteta od pečuraka, druženje sa Tijom i Natalijom. U sećanju mi je ostao jedan ručak iz 2001, godine, čorba od pečuraka, gulaš takodje, pohovane puhare i rudnjače na roštilju, a sve to je zaliveno sa nekom bajatom buteljkom Muskat otonela, starom petnaestak godina, poreklom iz okoline Bukurešta.

IMG_23092013_081729

Vikend naselje u Dupljajskom pesku čine uglavnom penzioneri iz Vršca i Bele Crkve. Kada to vremenske prilike i zdravlje dozvoli,  vreme provode u svojim vikendicama, uredjenim sa puno duše, doduše bez struje ali se snalaze, fižideri, bojleri i šporeti na plin, solarne ćelije daju svetlo i  tv program. Počeli su većine pre više od 30 godina kao  kamperi, ribolovci, zatim su izgradili vikend kuće. Nažalost, sada ih je sve  manje, neki nisu više sa nama, neki ne dolaze zbog starosti i bolesti, naslednici najčešće prodaju vikendice, a sve ređe idu i na pecanje. Osim pomenutog prijatelja Save Ostojića,  najverniji posetioci peska su Natalija i Lajoš Seleši  i Tija i Vukašin Koćec a kao gosti Buca i Živa Ostojić.  Preko dana svako živi svojim ritmom a veče je rezervisano za druženje uz kafu, lubenice i drugo voće, kompot od džanarika koji sam prvi put sreo ovde i ostalo što vredne domaćice pripreme. Normalno, svako veče kod drugog domaćina.

Deliblatska pescara Dupljaja

O ribolovačkim trofejima sada uglavnom pričaju. Dok sam redio deveriku upecanu u jedno predvečerje, Vule mi je ispričao  svoju borbu sa somom od 20 kg, ispod brane, a meredov mu je poturao legendarni novinar  RTS-a pokojni Dragan Nikitović, koji je bio redovan posetilac ovih ribolovačkih terena. Lajošev  najveći trofej je som od 8,5 kg, a svoju ljubav ka ribolovu preneo je na sina Vilija i snahu Maju, koji se četso mogu videti kako sa mosta izmedju Grebenca i Dupljaje, blinkerišu vaser kuglom a cilj je bucov koga ima u izobilju. Sava  je majstor ribolovac na ovim prostorima, a njegovu vikend kuću krase fotografije ribolovačkih trofeja po godinama kako ih je pecao! Prošle godine je jednog oktobarskog prepodneva dobio 6 šarana, ukupne težine 22 kg, a rekordi su mu šaran od 14, som od 13,5, amur od 13, tostolobik od 12, štuka od 6, smudj od 3,7 kg.

Deliblatska pescara Dupljaja (5)

Za zabavu je zadužen Živa Ostojić, tamburaš, još uvek aktivan sa svojom grupom, a mora se priznati da ima dobre pomoćnike u pesmi od brata Save, Moče, Natalije, Tije, Vula. Često je u rane večernje sate prekranim peščanim dinama odzvanjala pesma, najlepše one stare sa svih prostora bivše Juge. Da bi  repertoar  bio potpun naučio sam ga najlepšu pesmu Šabačkog ansambla Stari Zvuci ,,Tvoj mi pogled ne da mira,, , kaže da mu je to sada omiljena pesma i da su svi koji je čuju oduševljeni.

Deliblatska pescara Dupljaja (10)

Kada je vreme kišovito ovo područje je bogato pečurkama, posebno rudnjačama i puharama, koje rastu u delovima zelenih oaza u koncetričnim krugovima. Čobani  koji čuvaju stada sa susednih salaša, donose u izobilju vikendašima a za uzvrat ovi ih snabdevaju sa ribom. Ove godine nisam čuo  u večernjem satima pesmu jednog veslog čobanina, jedni kažu da je u zatvoru a drugi da je promenio salaš.

Godine polako pritiskaju ovu družinu, sve češće se pevaju setne balade. Ova godina je bila u duhu  stihova jedne od najlepših balada Dragana Stojnića: ,, Ide ide vreme polako nas slama, čini mi se sve prolazi snama,,!

Do sledećeg susreta, živeli!

Pogledajte više fotografija Priča iz Dupljaje.

Zahvaljujemo se na priči Momčilu Ivanoviću

 

Lazarev kanjon – dom homoljskih hajduka

Legenda kaže da su posle bitke na Marici, 1371. godine, konjanici kneza Lazara došli nadomak Bora i tu se odmorili, a kanjonu je tako zauvek ostalo ime. Bio je omiljeno skrovište homoljskih hajduka jer se Turci nisu usuđivali da zađu među vrletne stene.

Lazarev kanjon, deo istočnog Kučaja, usečen u krečnjačku Dubašničku površ, severno od Malinika. U okviru sliva Lazareve reke na ovaj kanjon se nadovezuju plići i manji kanjoni Mikuljske i Pojenske reke i kanjon Demizlaka. Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Dugačak je 4,5 km, dubok 350 metara (prema Dubašničkoj površi), a 500 metara prema Makljeniku i najmanje širine 4 metra.

Lazarev Kanjon fotografija preuzeta sa http://bexterbg.wordpress.com/2008/09/19/lazarev-kanjon-kanjon-zlotske-reke/
Lazarev Kanjon fotografija preuzeta sa http://bexterbg.wordpress.com/

Značaj Lazarevog kanjona ogledaju se u reljefu, hidrografiji i živom svetu. Nastao je usecanjem Lazareve reke, desne pritoke Zlotske reke. Odlikuje se vertikalnim krečnjačkim stenama sa naglašenim postojanjem zaravnjenog krečnjačkog platoa od koga je počelo usecanje doline.

Lazarev Kanjon - fotografija preuzeta sa
Lazarev Kanjon – fotografija preuzeta sa sajta  www.travel.rs

Ceo Lazarev kanjon, 1755 ha, nalazi se pod zaštitom države od 2000. godine, a zbog svoje jedinstvene lepote, kao i bogate flore i faune, predstavlja izazov svim ljubiteljima divljine i netaknute prirode. Treba imati u vidu da je sam kanjon prilično nepristupačan, i prolazak kroz njega predstavlja pravu avanturu, na mahove prilično izazovnu i napornu.

Lazarev kanjon - fotografija preuzeta sa http://www.vesti-online.com/
Lazarev kanjon – fotografija preuzeta sa http://www.vesti-online.com/

Zahvaljujući  biljnom svetu koji je 1,5 put raznovrsniji od flore nacionalnih parkova Kopaonika, Šar Planine i Đerdapa ( čak 5 puta raznovrsniji od flore čitave Srbije) i bogatoj i autohtonoj fauni (35 vrsta sisara, 96 vrsta ptica, 9 vrsta gmizavaca, 8 vrsta vodozemaca…) Lazarev kanjon je zaista jedinstven.

 

 

 

Obnovljena zadužbina kralja Dragutina u manastiru Radovašnica

Za 28. jul u manastiru Radovašnica zakazano je veliko osvećenje obnovljene zadužbine kralja Dragutina, crkve posvećene svetim arhangelima Mahailu i Gavrilu, gde se očekuje i dolazak patrijarha Irineja.

Rekonstrukcija stare crkve manastirskog kompleksa u Radovašnici počela je u aprilu 2011. godine. Radovi se polako privode kraju, a veliko osvećenje je planirano za 28. jul. Toga dana biće priređen bogat kulturno-umetnički program, a ista hrana će biti služena i narodu i patrijarhu, kao i korisnicima narodne kuhinje u Šapcu i Bjeljini i prosjacima ispred šabačke crkve.

Ktitor obnovljenog zdanja je sestra Milica Abt koja je ideju da osnuje srpski manastir dobila još po upokojenju muža, Švajcarca, koji se je prešao u pravoslavlje i sa Milicom se venčao po srpskim običajima. Međutim ta zamisao se nije ostvarila, ali je umesto toga, nakon izvesnog vremena provedenog u Grčkoj i razgovora sa starešinom manastira Radovašnica arhimandritom hadži Nikolajem, Milica došla u Pocerinu gde se intenzivno zalagala za obnovu starog manastirskog zdanja. U tom poslu nije štedela ni vremena ni novca, a rezultat je upravo novo ruho stare crkve uradjeno po uzoru na pređašnje.

1374134957manastir_radovasnica_3

Kako Milica kaže uslov za obnovu od strane Zavoda za zaštitu spomenika je bio da crkva poprimi prvobitan izgled, ali su joj dozvolili da upotrebi najsavremenije materijale i tehnologije, pa je u enterijer uvedena struja, kao i podno grejanje. Zidovi su debeli 88cm, u unutrašnjosti je opeka, koja je najpogodnija za živopisanje, između je najsavremenija izolacija, a spoljašnjost je od bukovičkog granita. Prozori i vrata su urađeni od punog hrastovog drveta, dok će ikonostas i ostali crkveni mobilijar biti urađeni ručno u mermeru. Jedan deo crkve je već oslikan, a postavljen je i podni mozaik od mermera i granita.  Crkvu je projektovala arhitekta Nada Jovičić.

1374134978manastir_radovasnica_4

Interesantno je da je u celo zdanje uklopljeno oko 9.000 komada kamena, a po uzoru na gradnju Ljubostinje i kneginju Milicu, svaki kamen je nekome namenjen.

Manastir Radovašnica se smatra zadužbinom kralja Dragutina Nemanjića, a posvećen je svetim arhangelima Gavrilu i Mihajlu. Više informacija o samom manastiru pročitajte u sledećem tekstu Manastir Radovašnica.

Pogledajte fotogaleriju Manastira Radovašnica. 

Izvor: Glas Podrinja.

Autor fotografija: Momčilo Ivanović

 

 

 

Selo i jezero Vrmdža

Postoje tako neki delovi ove naše lepe zemlje koji ni krivi ni dužni ostanu sakriveni od očiju javnosti. Neki bi rekli da se ta najlepša mesta možda namerno i skrivaju ne bi li sačuvala svoju lepotu za odabrane. Mi, ipak, mislimo da je potrebno pričati o njima i otkrivati ih jer zaslužuju pažnju. Za Sokobanju svi znamo, ali desetak kilometara od nje nalazi se selo neobičnog imena, Vrmdža, čija lepota krajolika i istorijski značaj zavređnuju pažnju. Nalazi se u podnožju planine Rtanj, na 500 metara nadmorske visine.

Panorama jezera Vrmdža

Ime je zaista neobično, ali za one iz ovih krajeva prilično je lako povezati ime sela sa onim kada „kiša vrne iz oblaka“ ili kada u vrelini leta „treba navrnuti vodu u baštu“, pa je jasno da ime sela ima veze sa vodom. I zaista i ima jer se u njegovoj blizini nalazi i prelepo Vrmdžansko jezero. U samom selu uzdižu se zidine Latinskog grada, čija istorija seže u davni četvrti vek kada je bio čuvar Carskog druma. Kasnije ga je Vizantija dodatno utvrdila ne bi li sprečila najezde Slovena u ovaj kraj da bi u 11. i 12. veku bio sedište srpske vlastele. Istorija ovog utvrđenja prekinuta je u pohodu Turaka 1413. godine, kada ga je srušio Bajazitov sin, sultan Musa, poznatiji kao Musa Kesedžija.

Jezero Vrmdža Sokobanja 2

Kao i za sva neobična i skrovita mesta, tako je narod i za ovo ispričao priču da je nastalo u vreme doseljavanja starih Slovena kada ga je osnovao neki vojvoda od Vrmdže, po kome je mesto i dobilo ime. U to doba ovde je bila gusta šuma pa je vojvoda na litici koja se iz nje izdizala podigao svoje utvrđenje, kako bi nadgledao okolinu. Narod priča kako su se iz mraka sveg tog gustiša često pojavljivale zle sile, napadajući putnike namernike, ali je vojvoda od Vrmdže šumu iskrčio i nečastive proterao. Iako su legende uvek zanimljivije i maštovitije, istorija je ta koja se piše pa nam ona o ovom utvrđenju kazuje da je nastalo u vreme Rimljana koji su na ovom mestu podigli tvrđavu da štiti Carski drum i mesta uz njega od napada varvara. Sa podelom velikog carstva, ovo je mesto pripalo Vizantiji koja ga je 530. godine obnovila i dodatno utvrdila. Kasnije ovaj kraj osvajaju Bugari, a sa dolaskom srpskih kraljeva, ovaj kraj je bio granična tvrđava zvana Krajina. Tvrđava u Vrmdži bila je opasana sa tri reda zidina, imala je pokretni most za ulazak u nju a na vrhu stene je bio utvrđeni dvorac koji je predstavljao zasebno utvrđenje u samoj tvrđavi. Oko stene na kojoj se ovo utvrđenje uzdizalo nije bilo naselja, već je bilo okruženo gustim šumama, baš kao što legende o mestu i govore. U 15. veku ovo utvrđenje strada od Turaka, ali se oni ovde nisu dugo zadržali jer ih je vojska despota Stefana isterala i potukla na granici sa Bugarskom, kada je ubijen i sam sultan Musa.

U ovom kraju je u srednjem veku izgrađeno nekoliko ktitorskih manastira i crkava, od kojih je najpoznatija crkva Sv. Trojstva u mestu Crkovac. Znaimljiv je podatak da je u vreme velike seobe Srba 1699. godine veliki broj ljudi utočište našao u ovom zabačenom i tada šumovitom kraju u koji Turci nisu baš rado zalazili. Tada su se ovde i formirala naselja jer su ljudi počeli da krče šume, grade kuće i obrađuju zemljište. Nakon oslobođenja od Turaka u Vrmdži 1834. godine počinje izgradnja škole koja je do tada radila u Crkvenoj kući, koja je danas pravi raritet jer je najstarija kuća južne i istočne Srbije.

Srednjevekovni-grad-Vrmdza

Selo nastavlja da se razvija i nakon Prvog svetskog rata pa je prema popisu iz 1921. godine u njemu bilo 370 domaćinstava i 17.000 ovaca, što Vrmdžu u to doba čini važnim stočarskim mestom. Nakon Drugog svetskog rata selo počinje da stagnira, a 70-ih godine veliki broj ljudi odlazi u inostranstvo pa danas gotovo svaka druga kuća u selu ima nekoga na Zapadu.

Danas selo ima oko 200 domaćinstava i oko 800 stanovnika koji se bave poljoprivredom. Kako rekosmo da je ime sela povezano sa vodom, onda ni ne čudi da u selu postoji odličan vodovod koji u svaku kuću dovodi pijaću vodu iz čistih planinskih izvora iz okoline. Ulično osvetljenje, telefonski priključak u svakoj kući, odličan signal mobilnih mrža i neverovatno dobar bežični internet ovo selo čine idealnim mestom za odmor. To su i stanovnici brzo uvideli pa u selu postoji 30-ak registrovanih ležaja za seoski turizam, kafana, prodavnica i etno muzej.

 Pogledajte fotogaleriju Selo i Jezro Vrmdža

Još fotografija iz Srbije možete pogledati na sledećem linku: http://www.tt-group.net/photos/

 

 

 

 

 

 

 

Mataruška Banja

Mataruška Banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, okružena padinama planina Stolovi i Čemerno. Smeštena je u parku površine 15 hektara, na nadmorskoj visini od 215 m. Udaljena je 180 km od Beograda i 8 km od Kraljeva.

banja2_big

Mikroklima Mataruške Banje se donekle razlikuje od podneblja grada Kraljeva, jer leži u planinskoj supodini i šumskom području. Temperatura je u Banji niža nego u Kraljevu tokom svih meseci, a temperaturno kolebanje je manje.

Naročito je leti boravak u Banji prijatniji nego u gradu. Snižena temperatura i povećana vlažnost pod dejstvom vegetacije okrepljujuće deluje na organizam, pogotovu što je vazduh čist i ispunjen šumskim ozonom. Ugodne sveže noći podstiču krepak san. Leti je osunčanje znatno, dani su vedri, a kiše retke. Kišnih dana u godini ima 125, najviše u maju i novembru.

Mataruska Banja park

U Mataruškoj Banji se leče:

– reumatska oboljenja (zapaljenski reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, degenerativna oboljenja kičmenog stuba i vezivnog tkiva, vanzglobni reumatizam)
– ginekološka oboljenja (primarni i sekundarni sterilitet)
– posttraumatska stanja i sve njihove posledice (povrede i prelomi kostiju i zglobova, hipertrofija mišića)
– neurološka oboljenja, odnosno oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema (pareze i plegije ekstremiteta, multiple skleroza, lezije, interverebralnih diskusa i stanja posle operativnih zahvata)
– oboljenja perifernih krvnih sudova (Birgerova bolest, ateromatoze, artirioskleroze, varikoziteti)

Mataruska Banja viseci most preko ibra

Mataruška Banja pruža uslove za pripreme sportista (pošto raspolaže sa fudbalskim terenom, terenima za male sportove i bazenom), za rekreaciju radnika, kongresni turizam i đačke ekskurzije.

Planine Stolovi, Čemerno i Troglav su pogodne za šetnje, lov i planinarenje, a reka Ibar za ribolov, plivanje i veslanje.

Mataruska banja staro kupatilo

U okolini Mataruške Banje se nalazi više značajnih kulturno-istorijskih spomenika: manastiri Žiča i Studenica i srednjevekovni grad Maglić.

Pogledajte fotogaleriju Tvrđave Maglić ili fotogaleriju Ibar – Dolina Kraljeva.

 

Izvor: Wikipedia,  www.serbiatravel.com  i  www.mataruskabanjasmestaj.com

 

Teniski klub Šampion u Sremčici

Kao i obično i ovog puta pišemo vam o mestima koja nam se čine zanimljivim i preporučujemo vam kako i gde kvalitetno možete provesti vaše slobodno vreme. Pozivamo vas da u prelepom ambijentu kamenih terasa i kvalitetnih terena Teniskog kluba Šampion u Sremčici, sa pogledom na zeleni pojas zaštićenog rezervata, provedete slododno vreme u odmoru i rekreaciji.

Teniski klub sampion sremcica 2

Ovo je idealna prilika da vaše slobodno vreme provedete na najbolji mogući način daleko od gradske gužve i buke.

Teniski klub sampion sremcica 3

U dnevno- noćnim terminima u Teniskom klubu Šampion možete uživati u:

  • tenisu ili školi tenisa
  • odbojci ili mini fudbalu na pesku
  • stonom tenisu
  • pikadu
  • ili možete proslviti svoje rodjendane (samo iznajmiti prostor ili samu organizaciju proslave prepustiti zaposlenima)

Teniski klub sampion sremcica

Teniski klub Šampion se nalazi ispod škole Vuk Karadžić u ulici Radoja Markovića 5 u Sremčici, a više informacija možete potražiti na broj telefona 062 511 830.

Živite zdravo i zadovoljno i uživajte u Srbiji!

 

Avanturistički turizam na Sunčanoj reci

Sunčana Reka je kompleks koji se prostire na 4 ha zemljišta na  obali najlepše srpske  reke – Drine, ispod istoriske planine Gučevo, koja predstavlja prvu u nizu Podrinjsko – Valjevskih planina, a u blizini banja, Zvorničkog  jezera, trešnjickog kanjona, brojnih manastira i prostire se na samoj granici sa  BiH (Republika Srpska).

Aktivnosti koje Vam nudi Sunčana reka su različite i obuhvataju: pešačenje, jahanje, vožnju kajakom i čamcem, biciklizam, paraglajding, istraživanje planina, pećina, kanjona, klisura… Aktivnosti su podeljene po kategorijama (laka, srednja i teža) i u svakoj aktivnosti zastupljena su: fizička aktivnost, predstavljanje kulturno-istoriskih spomenika i kontakt sa prirodom.

Avantura 1 Večera na čamcu ili pustom ostrvu, gde je spust dug 5km,a tokom vožnje čamcem uz zvuke harmonike peče se jagnje ili riba (u zavisnosti od vaših želja), toči se hladno pivo i rakija šljivka.

Avantura 1 - Večera na čamcu ili pustom ostrvu
Avantura 1 – Večera na čamcu ili pustom ostrvu

Avantura 2 je Drina – Kajak avantura koja predstavlja vožnju kajakom po Zvorničkom jezera

Avantura 2- Drina - Kajak avantura
Avantura 2- Drina – Kajak avantura

Avantura 3 su jednodnevni ili dvodnevni Sunčani spust od Malog Zvornika do “Šotrine plaže” na Sunčanoj Reci (16 km, oko 5 sati) uz nekoliko zadržavanja na obali Drine i pustim ostrvima (posluženje, zvuci harmonike), i jedno dvočasovno kupanje.

Sunčani spust
Avantura 3 – Sunčani spust

Avantura 4 je Drinska regata predstavlja tradicionalnu manifestaciju. Grad Loznica, Mali Zvornik i Veliki Zvornik svake godine organizuju Drinsku regatu, u kojoj učestvuje oko 500 plovila koja plove vodenom trasom dugom oko 16 km, uz bogat zabavni program.

Avantura 4 - Drinska regata
Avantura 4 – Drinska regata

Avantura 5 je Kanjon Trešnjice! Trešnjica izvire na jugozapadnoj strani Povlena i visini od 1185 metara a uliva se u Drinu kod Gornje Trešnjice na visini od 180 metara. Dugačka je 23 kilometra i njen ukupni pad iznosi 1006 metara. Srednjim tokom protiče kroz živopisni kanjon dug blizu 6 km koji je usečen u 800-1000 metara visokoj površi. Sama reka je bogata ribom, posebno potočnom pastrmkom, a zbog svoje čistoće prirodno je mrestilište mladice. Divlja priroda kanjona Trešnjice je zakonom zaštićena oblast kao predeo izuzetnih prirodnih odlika.

Iako se može proći bez tehničke opreme, ovaj kanjon spade u klasu težih kanjona za treking. Upravo zbog zanimljivog prolaska i netaknute prirode u kanjonu, tim Sunčane Reke će Vam pokazati najlepše detalje ovog jedinstvenog reona u Srbiji!

Avantura 5- Kanjon Trešnjice
Avantura 5- Kanjon Trešnjice

Avantura 6 je pešačenje na Kam i predstavlja penjanje na vrh Kam-a (613 metara, planinski vrh u blizini Sunčane Reke), spuštanje konopcem niz stenu, a potom pešačenje delom prašume do kanjona i spust kanjonom do Sunčane Reke

Avantura 6 - Pešačenje na Kam
Avantura 6 – Pešačenje na Kam

Avantura 7  je Gučevski izvor i obuhvata pešačenje 7km od Sunčane Reke do Brasine i obilazak izvora.

Avantura 7 - Gučevski izvor
Avantura 7 – Gučevski izvor

Avanture 8 i 9  su jahanje na konjima ili pešačenje  do Boranje (Šarene Bukva – planinarski dom) i upoznavanje sa bitkom na Mačkovom kamenu

Jahanje ili pešačenje do Boranje (Šarene bukve)
Jahanje ili pešačenje do Boranje (Šarene bukve)

Avantura 10 je paraglajding i predstavlja let sa vrha Gučeva do Sunčane Reke

Avanturistički turizam Sunčana reka 11
Avanturistički turizam Sunčana reka 11

Avantura 11 je Biciklizam i predstavlja vožnja sa vodičem planinarskim vrhovima do Boranje i nazad

Avantura 11 - Biciklizam
Avantura 11 – Biciklizam

Avantura 12 je Bukov potok i obuhvata pešačenje prelepom stazom po planini Gučevo u dužini od 35km – “Sunčana Reka“, Kam, Spomen Kosturnica Gučevo, Jeminove vode, Kulište, Zajača, Lugarnica, Bukov potok, Donja Borina (do crkve), Kojići, Sekulići, Lindžin izvor, Brasina, Gornja Koviljača, “Sunčana Reka“.

Avantura 11 - Bukov potok
Avantura 12- Bukov potok

Avantura 13 je pešačenje Sunčana Reka – Ravna Gora

Avantura 13 - Pešačenje Sunčana Reka - Ravna Gora
Avantura 13 – Pešačenje Sunčana Reka – Ravna Gora

Za više infomacije o svakoj od avantura pogledajte na sajtu Sunčane Reke. 

Takođe i za one koje nisu avanturisti Sunčana Reka nudi mnogo sadržaja. Možete pogledati i  prezentaciju Sunčane Reke kod nas na sajtu.

 

 

 

 

 

Najlepše fotografije na foto konkursu “Upoznaj Srbiju 2013”

Upravo je završen još jedan fotokonkurs na našem portalu. I ovog puta smo imali tridesetak fotografija, a na konkurs se prijavilo 15 autora. Sve fotografije su bile jako lepe, svaka na svoj način, teme su bile veoma raznovrsne, a vi ste izabrali tri najlepše. Vreme je da proglasimo pobednike:

Prvoplasirana fotografija “Stara Pavlica”, autora Andrijane Milenković, nagrađena je sa dva noćenja za dve osobe u Etno kući Cerova kosa na Mokroj Gori, a osvojila je 1100 vaših glasova.

Stara Pavilica

 

Drugo mesto pripada fotografiji pod nazivom “Zvezda“, autora Marije Glišić koja je osvojila 887 vaših glasova, a nagradićemo je Beogradskom Avanturom za dve osobe (Kajak turom Šest mostova Save ili Turom oko ratnog ostva) u organizaciji Wild Serbia tima

Zvezda

Trećeplasirana je fotografija autora Dejana Aleksića pod nazivom “Brankov most- Kalemegdan” koja je osvojila dve boce vina Siemper Bene vinarije Pusula, a vi ste glasali za nju 290 puta.

Brankov most

 

Pozivamo pobednike da nas kontaktiraju radi dogovora oko preuzimanja nagrada.Veliko hvala svima koji su učestvovali u ovom fotokonkursu! Nastavite da fotografišete i prenosite nam Vaša iskustva i utiske, a mi ćemo to znati da cenimo i adekvatno nagradimo!

Ostanite sa nama da zajedno podsetimo ljude na zaboravljena mesta Srbije, gde i kako se kvalitetno odmoriti i zabaviti!

Za sve pohvale, predloge, kritike ili ponude, kontaktirajte na marketing@upoznajsrbiju.co.rs.

Vaš UPOZNAJ SRBIJU Tim

Avanturistički prvomajski uranak

Ukoliko želite da 1.Maj ove godine provedete na malo drugačiji način nego ranije, prijavite se za avanturistički prvomajski uranak. Naši prijatelji iz organizacije Wild Serbia još jednom su spremili fantastičan program upakovan u četiri dana avanture i druženja u prirodi.

Prvomajska avantura!

Prve godine smo bili u klisuri reke Gradac i u Petničkoj pećini. Druge godine smo napravili fantastičan kamp u kanjonu Trešnjice, domu beloglavih supova. Treće godine smo za uranak odabrali vodene aktivnosti, 3 dana smo se spuštali niz reku Drinu u kajacima i kampovali usput, na različitim mestima …

U ovom programu imaćete priliku da:

  • Kampujete četiri dana u divljoj prirodi
  • Posetite dve neuređene pećine u speleološkom maniru
  • Vidite poznati vodopad Lisine
  • Popnete se na vrh Beljanice
  • Probate penjanje na prirodnoj steni
  • Naučite abzajl – alpinističku tehniku spuštanja niz stenu
  • Posetite manastir Manasiju, jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture
  • U dve reči: napunite baterije 

Avantura za prvomajski uranak!

Sadržaja i adrenalina neće nedostajati, svu neophodnu opremu za izvođenje aktivnosti obezbeđuje Wild Serbia. Vaše je samo da ponesete dobro raspoloženje. Za više detalja i prijave, pogledajte ovde

Planina Deli Jovan

U podnožju Deli Jovana, na nadmorskoj visini od 480 metara, nalaze se Stevanske livade, po prirodnim i klimatskim uslovima u ravni najpoznatijih vazdušnih banja u Srbiji.

Deli Jovan - fotografija preuzeta sa www.beogradac.com
Deli Jovan – fotografija preuzeta sa www.beogradac.com

Ljubiteljima prirode i zdravog načina života nude se označene planinarske staze na planini Deli Jovan koja vode do vrha na visini od 1.138 metara, gde je lociran i repetitor RTS. Staza vijuga živopisnim terenima šumovitog Deli Jovana i omogućava šetačima prekrasan pogled na negotinsku niziju sa jedne i borsku kotlinu sa druge strane.

Deli Jovan - fotografija preuzeta sa sajta TO Negotina
Deli Jovan – fotografija preuzeta sa sajta TO Negotina

Posebnu atrakciju predstavlja ograđeno lovište sa jelenima lopatarima i drugom atraktivnom divljači kraj čije ograde najvećim delom staza i vodi. Prva pešačka staza ide iz pravca sela Popovica pa do vrha ( kota 1141-tv toranj), u dužini od 9 km u jednom pravcu. ( 7 sati ).

Deli Jovan - fotografija preuzeta sa http://www.stormfront.org
Deli Jovan – fotografija preuzeta sa http://www.stormfront.org

Druga pešačka staza ide od Stevanskih livada, preko Velikog Deli Jovana, pa do vrha grebenom u dužini 8,5 km u jednom pravcu ( kota 1141-tv toranj) ( 7 sati ).

Izvor: TO Negotin

Foto konkurs – “Upoznaj Srbiju 2013”

Dragi naši prijatelji, pre nekoliko dana nam je zvanično stiglo proleće, ali to se po temperaturama i vremenskim prilikama ne bi baš reklo. Baba Marta tera po svome! Ljubitelji snega i zimskih sportova koriste još koji lep dan za skijanje, ali verujemo da je veći broj onih koji se raduju suncu  i pravim prolećnim danima.

Kao što ste već navikli portal Upoznaj Srbiju je spreman da nagradi svoje verne posetioce i prijatelje i  za sve vas organizuje izbor za najlepšu fotografiju “Upozanaj Srbiju 2013″. Tema ovog puta nije vezana za godišnje doba. Cilj nam je da sa ostalim posetiocima našeg sajta podelite lepe trenutke provedene u Srbiji koje ste ovekovečili na fotografijama.

Slanje fotografija za foto konkurs “Upoznaj Srbiju 2013” počinje od 01.04.2013. (nije prvoaprilska šala) i trajaće do 19.04.2013., nakon čega će kao i obično početi glasanje posetilaca za najlepšu fotografiju. Za najlepše fotografije pripremili smo i sledeće nagrade:

1. mesto – dva noćenja u Etno kući Cerova Kosa na Mokroj Gori

Etno kuća cerova kosa mokra gora
Etno Kuća Cerova Kosa – Mokra Gora

2. mesto Beogradska Avantura za dve osobe (Kajak tura Šest mostova Save ili tura oko Ratnog ostrva) u organizaciji Wild Serbia tima

Belgrade Adventure - Kajak
Belgrade Adventure – Kajak

3.mesto 2 boce vina Semper Bene vinarije Pusula

Vinarija Pusula
Vinarija Pusula

Opšti uslovi konkursa

* Na konkursu mogu učestvovati svi zainteresovani a registrovani korisnici portala (registracija je besplatna i može se izvesti jednim klikom)

* Maksimalni broj fotografija po korisniku je 3.

* Fotografije se na konkurs postavljaju ovde  (stranica je dostupna samo ulogovanim korisnicima)

* Prilikom dodavanja fotografija, potrebno je izabrati konkurs “Upoznaj Srbiju 2013”

* Nakon uploada fotografija, one moraju biti odobrene od strane administratora.

* Fotografije se šalju isključivo u elektronskoj formi.

* Fotografije ne smeju sadržati uvredljiv sadržaj.

* Fotografije ne smeju biti pornografske ili erotske.

* Fotografije ne smeju sadržati watermark nekog drugog sajta.

* Fotografije ne smeju narušavati bilo čiju privatnost

* Veličina fotografija mora biti do 3mb.

* Format fotografija mora biti jpg ili gif.

Posebni uslovi konkursa

* Upoznaj Srbiju foto konkurs “Upoznaj Srbiju 2013” startuje 01.04.2013.

* Prijava fotografija na konkurs vrši se zaključno sa 19.04.2013.

* Glasanje za fotografije na konkursu startuje  21.04.2012. u 00:00h. i završava se 11.05.2013. u ponoć

* Svaki korisnik portala www.upoznajsrbiju.co.rs može glasati jednom u toku 24h.

* Registrovani (ulogovani) korisnici mogu glasati maksimalno 3 puta u toku 24h.

* Prilikom registrovanja glasa vodi se računa i o nalogu korisnika i o IP adresi, tako da je mogućnost zloupotrebe svedena na minimum

* Stranica za glasanje će biti naknadno objavljena.

* Upoznaj Srbiju tim zadržava pravo pomeranja roka za prijavu fotografija.

* Upoznaj Srbiju tim zadržava pravo da bilo koju fotografiju u bilo kom trenutku isključi iz daljeg takmičenja, u slučaju kršenja opštih uslova.

* Takmičar koji prekrši uslove konkursa biće isključen iz daljeg toka, kao i sve njegove fotografije.

Sva pitanja, predloge i sugestije saljite na marketing@upoznajsrbiju.co.rs

Upoznajmo Srbiju zajedno!