Category Archives: Posetili smo

Mišarska šljunkara na Mitrovdan 2013. godine

Kada u prekrasno novembarsko jutro, na Mitrovdan, odete na pecanje na Mišarsku šljunkaru, prekrasnu oazu povezanu rekom Savom, na par kilometara iza bivšeg giganta ,,Zorke,,-Šabac, i ne slutite šta ćete doživeti. Ove jeseni se tu lovi uglavnom štuka,  koju nije upecao samo onaj koji nije zabacio ,,balerinu,, ili „dubinku“. Ali, danas je ovde bio pravi vašar, koji je teško opisati! Prekrasno vreme i  praznik izmamilo je preko 100 ljudi koliko je prodefilovalo u toku dana.

 Salata, Rade zid, Peto, Buljavi, Muja, Dobrivoje, Đura, Đorđe, Kane, Džamba, Škemba, Sloba Provac, Moma, Dragan, Moša, Miroslav, Živoslav, Dejan, Miloš, su imena koja se najčešće  odzvanjaju na šljunkari. ,,Jel ti zavlači?,, , ,,Ide li u tebe?,, pitanja su koja se u šali najčešće čuju.  Kada se raziđe jutarnja magla, počinju prozivke i  ,,nudjenje,, onima koji taj dan nemaju ribolovačke sreće da kupe ribu.

DSC05265

 Na šljunkari sam sreo i tri generacije zaljubljenika u ribolova iz jedne porodice. Penzionisani potpukovnik VJ Moša Alfirović, preneo je ljubav prema vodi na sina Dejana, a još više na unuka Miloša, koji je opsednut lovom na štuku. Penzionisani novinar Dragan Mićić reče da je pravi srećnik onaj koji zna da uživa u čarima ribolova, a posebno boravku pored vode u prelepo zakasnelo Mioljsko leto u novembru.

Na moje veliko iznenadjenje  u neko doba se sa priborom se  pojavila i još aktivna košarkašica Mira Velisavljević. Ribolov je zavolela dok je nastupala za Kovin, pa je sa drugaricom pecala na Dunavu.

DSC05274

 Nažalost, ove godine nema nekih starijih zaljubljenika u šljunkaru, godine su ih pritisle ili su nas možda i napustili! Nema ni najvećeg majstora za štuku, Miška Rudića, koji je bio jedan od najprivrženijih pecanju na Šljunkari, ali i najuspešnijih. Živi samo priča o vrsnom čoveku, omiljenom od svih, ali i jednom od najboljih ribolovaca. Dok se čeka da zapleše balerina, kao znak da je štuka progutala mamac, njegovo ime se vrlo često čuje uz žal što nije sa nama!

DSC05277

 Ipak, da sve ne bude lepo, potrudili su se ribokradice, lokalni Romi koji žive u divljem naselju pored šljunkare. Kada sam ih ovog jutra zatekao da u svitanje dižu mreže, glasno sam protestvovao! ,,Moramo i mi od nečeg da živimo,, rekoše mi! Ribolovačku kontrolnu službu ove godine nisam sreo, važno je da sam platio dozvolu od 6.500,00 dinara.

 Fotografije, koje sam, uglavnom, snimio ovog dana govore više od mojih reči!

Pogledajte kompletnu galeriju fotografija sa Mišarske šljunkare.

Zahvaljujemo se na priči i fotografijama Momčilu Ivanoviću

 

Obnovljena zadužbina kralja Dragutina u manastiru Radovašnica

Za 28. jul u manastiru Radovašnica zakazano je veliko osvećenje obnovljene zadužbine kralja Dragutina, crkve posvećene svetim arhangelima Mahailu i Gavrilu, gde se očekuje i dolazak patrijarha Irineja.

Rekonstrukcija stare crkve manastirskog kompleksa u Radovašnici počela je u aprilu 2011. godine. Radovi se polako privode kraju, a veliko osvećenje je planirano za 28. jul. Toga dana biće priređen bogat kulturno-umetnički program, a ista hrana će biti služena i narodu i patrijarhu, kao i korisnicima narodne kuhinje u Šapcu i Bjeljini i prosjacima ispred šabačke crkve.

Ktitor obnovljenog zdanja je sestra Milica Abt koja je ideju da osnuje srpski manastir dobila još po upokojenju muža, Švajcarca, koji se je prešao u pravoslavlje i sa Milicom se venčao po srpskim običajima. Međutim ta zamisao se nije ostvarila, ali je umesto toga, nakon izvesnog vremena provedenog u Grčkoj i razgovora sa starešinom manastira Radovašnica arhimandritom hadži Nikolajem, Milica došla u Pocerinu gde se intenzivno zalagala za obnovu starog manastirskog zdanja. U tom poslu nije štedela ni vremena ni novca, a rezultat je upravo novo ruho stare crkve uradjeno po uzoru na pređašnje.

1374134957manastir_radovasnica_3

Kako Milica kaže uslov za obnovu od strane Zavoda za zaštitu spomenika je bio da crkva poprimi prvobitan izgled, ali su joj dozvolili da upotrebi najsavremenije materijale i tehnologije, pa je u enterijer uvedena struja, kao i podno grejanje. Zidovi su debeli 88cm, u unutrašnjosti je opeka, koja je najpogodnija za živopisanje, između je najsavremenija izolacija, a spoljašnjost je od bukovičkog granita. Prozori i vrata su urađeni od punog hrastovog drveta, dok će ikonostas i ostali crkveni mobilijar biti urađeni ručno u mermeru. Jedan deo crkve je već oslikan, a postavljen je i podni mozaik od mermera i granita.  Crkvu je projektovala arhitekta Nada Jovičić.

1374134978manastir_radovasnica_4

Interesantno je da je u celo zdanje uklopljeno oko 9.000 komada kamena, a po uzoru na gradnju Ljubostinje i kneginju Milicu, svaki kamen je nekome namenjen.

Manastir Radovašnica se smatra zadužbinom kralja Dragutina Nemanjića, a posvećen je svetim arhangelima Gavrilu i Mihajlu. Više informacija o samom manastiru pročitajte u sledećem tekstu Manastir Radovašnica.

Pogledajte fotogaleriju Manastira Radovašnica. 

Izvor: Glas Podrinja.

Autor fotografija: Momčilo Ivanović

 

 

 

Vršačka kula – Vršački zamak

Vršačka kula, velelepna građevina simbol je grada Vršca i okoline. Najverovatnije je sazidao despot Đurađ Branković 1439. godine.Ostaci se uzdižu na visini od 399 m nadmorske visine, na Vršačkom bregu iznad grada, od koje je najočuvanija Donžon kula.

Vrsacka kula_ Vrsacki zamak 1

Utvrda je imala izduženi oblik koji je pratio zaravan na vrhu brda i bila je široka 18m, a dugačka 46m. Sam Donžon ima pravougaonu osnovu sa ulazom na spratu do koga se dolazi stepenicama koje se lako mogu skloniti u slučaju opasnosti. Visok je oko 20m sa prizemljem i tri sprata, od kojih je treći, po ostacima kamina i odžaka, korišćen za stanovanje. Kula je sačinjena od kamena i opeke, što su odlike vizantijskog načina zidanja.

Prema nekim mišljenjima na prostoru gde se nalazi kula je postojalo utvrđenje i pre vremena kad je ona izgrađena, koje se u ondašnjim izvorima iz prve polovine XIII veka javlja pod imenom Erd Šomljo (rum. Erdesumulu,mađ.Erdsomlyo,Ersomlyo) ili samo Šomljo, ali njegova tačna lokacija još uvek nije sa sigurnošću potvrđena, pošto se pored današnjeg Vršca kao moguća lokacija pominje i prostor Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

Vrsacka kula_ Vrsacki zamak 2

Karlovačkim mirom 1701 godine je počelo rušenje kule, tako da se više nije mogla koristiti vojne svrhe.

Sama kula i ostaci utvrde su tokom NATO agresije na SRJ pretrpeli oštećenja usled raketnih napada na telekomunikacioni predajnik koji se nalazi u njenoj blizini, izvedenih 30.04. i 12.05.1999. godine.

Odluka o kompletnoj rekonstrukciji zdanja donesena je na sastanku uprave 4. marta 2009, godine kada je odlučeno da se potpuno rekonstruiše prvobitno zdanje sa Vršačkom kulom, zidovima i malom kulom, te da se ime zdanja promeni u Vršački zamak. Radovi su počeli naredne 2010. godine i završena je prva faza radova koja je obuhvatila potpunu rekonstrukciju Donžon kule ili Vršačke kule, kako je ranije bila poznata, sa dodatkom manje zgrade pored nje, tzv. Kapija kule, regulisanjem zidarskih radova, izgradnjom unutrašnjih nivoa Donžon kule sa postavljanjem krova.

Pogledajte fotogaleriju Vršačke kule.

Izvor: Wikipedia, TO Vršca i www.vojvodinaonline.com

 

 

Apsolutni pobednik Vinofesta u Vršcu je Bermetto vinarije Vinik

Ovogodišnji “Vinofest” održan proteklog vikenda u Vršcu,  privukao je čak 50 izlagača iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, Mađarske i Rumunije. Na stotine posestilaca, koji su tokom dva dana prodefilovali velikom salom hotela “Srbija”, mogli su da degustiraju, ali i da kupe vina po najpovoljnijim cenama.

Vinofest2013_05

Za vreme Vinofesta predstavili su se prigodnim programom, gradski hor AS iz Vršca i operski pevači. Sve vreme Vinofesta posetioce i izlagače zabavljali su tamburaši.Festival je posetio gospodin Miroslav Vasin , pokrajinski ministar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, a nagrade je uručio glumac Radoš Bajić.

Vinofest2013_03

“Bermetto” Nikole Cuculja, Velikog majstora banatskog vinskog viteškog reda “Sveti Teodor” u Vršcu i vlasnika vinarije Vinik, je u oštroj međunarodnoj konkurenciji 160 uzoraka belih, crvenih, roze i specijalnih vina, ocenjen kao najbolji od strane stručne komisije i dobio je Veliku nagradu sajma, kao i privilegiju da tokom čitave tekuće, 2103. godine bude reprezentavivno vino opštinske adimistracije.

Ako ste u poseti Vršcu predlažemo Vam da posetite Vinariju Vinik gde je domaćin gostima upravo veliki majstor banatskog vinskog reda Sveti Teodor Nikola Cuculj, koji goste docekuje u viteskoj odori i prica o degustaciji i prizvodnji vina.

Za više informacija i fotografija  pogledajte prezentaciju Vinarije Vinik.

 

 

Banja Vrdnik – biser Fruške Gore

Banja Vrdnik, mirna oaza za odmor i uživanje, smeštena na južnim obroncima Fruške Gore, nastala od rudarskog naselja, kada jednom osvoji nekoga onda je to zauvek!

Banja Vrdnik
Banja Vrdnik

Znam da će mnogi biti kritičniji prema onome što ovo mesto pruža, ali ja sam naučio da uvek tražim lepe stvari u svemu a da kritiku i  „pametovanje“ ostavim za druge. Godinama moja porodica posećuje Vrdnik prvenstveno zbog kupanja u termalnoj vodi, u zimskom periodu na zatvorenom, zapuštenom bazenu, a leti u prekrasnom ambijentu otvorenog bazena. Kao neko ko je čest gost nije bilo teško uočiti da se poslednjih nekoliko godina, dešavaju pozitivne stvari, koje će doprineti lepšem izgledu ali i većoj poseti  banji.

Banja Vrdnik
Banja Vrdnik

Nedostatak šetališta delimično će ublažiti izgradnja „Staze zdravlja“ u dužini od 400 m, koja se proteže od  specijalne bolnice „Termal“ do Malog vidikovca.  Nadam se da je ovo samo početak, jer, iako u mestu nema saobraćajne gužve, automobili i šetači se kreću istim asfaltiranim površinama.

Hotel „Termal“ i specijalna bolnica, sa otvorenim i zatvorenim bazenom,  su mesto oko koga se sve vrti u ovoj banji. Kao nešto, što je očigledno ničije, još i dobro funkcioniše! Ljubazno osoblje samo delimično uspeva da nadoknadi nedostatke koji su u prvom redu vezani za ruinirani zatvoreni bazen. Nadam se da će neko iz vlasti shvatiti koja je dragocenost i turistička šansa, nevelikog ulaganja!!!

Banja Vrdnik
Banja Vrdnik

Velika novost je otvaranje novosagradjenog „Premijer aqua“ hotela sa 5 zvezdica, doduše sa sadržajima koji su prvenstveno namenjeni onima čiji su zahtevi veliki a džep dubok. Ovaj prekrasan hotel svakako  doprinosi izgledu i ponudi ovog mesta.  Preporučujemo!

Banja Vrdnik
Banja Vrdnik

Za one sa tanjim dzepom dostupan je veliki izbor soba i apartmana u domaćoj radinosti. Za one koji prvi put idu preporučujemo  apartmane  u vili „Biser“, koja je smešteni na 200 metara iznad „Termala“, u mirnom ambijentu iza Malog vidikovca. Ona je u pravom smislu biser, i teško je  odlučiti se,  da li je lepša u prolećno-letnjem ili u zimskom, Novogodišnje-Božićnom ambijentu. Novi, sa ukusom uredjeni  apartmani poseduju sve što je potrebno za odmor, a bezbroj detalja, ukrasa i „sitnica“ oplemenjuje i prostor i dušu i potvrđuje vam, na svakom koraku, da ste dobro došli.

Vila Biser - Banja Vrdnik
Vila Biser – Banja Vrdnik

Ceo ambijent je  cvetna  i zelena oaza, prekrasna terasa u prirodnoj hladovini, ljuljaška za odmor, rekviziti za rekreaciju, uredjene trevnate površine za igru, verovatno poseduju i drugi, ali  ono što drugi nemaju je čarolija koju su ovoj oazi  udahnuli ljubazni i nenametljivi domaćini Voja i Jasna. Svojom umešnošću, spretnošću, izuzetnim osećajem za uređenje, dali su dušu ovom prostoru. Diskretni, a uvek na usluzi, svojom toplinom vezuju ljude  i „obavezuju“ goste na ponovni dolazak.

Autor teksta i fotografija: Momčilo Ivanović

 

 

Manastir Radovašnica – Šabac

Mаnаstir Rаdovаšnicа, posvećen Sаboru Svetog Arhаngelа Gаvrilа, nаlаzi se u istoimenom selu, 20 kilometrа od Šаpcа nа severnim obroncimа plаnine Cer, okružen hrаstovom šumom. U nаjstаrijim zаpisimа on se nаzivа hrаm Svetih Arhаngelа Gаvrilа i Mihаilа.

Sаgrаđen je pre dolаskа Turаkа nа ove prostore, а ime je dobio po rečici Rаdovаšnici kojа tudа protiče. Smаtrа se zаdužbinom krаljа Drаgutinа Nemаnjićа ili nekog od njegovih velmožа. Nаjstаriji sаčuvаni podаci o mаnаstiru potiču iz polovine XVI vekа, gde se on pominje kаo već stаri mаnаstir Kosаnik (kаo i ostаci Kosаninog grаdа nа plаnini Cer), а istoričаri procenjuju dа je podignut u XIV veku. Prvobitni živopis je urаđen 1799. godine.

Manastira Radovasnica

Rаdovаšnicа je, kroz svoju istorijsku misiju, imаlа ulogu prosvetiteljа, čuvаrа predаnjа i ovde pohrаnjenih svetinjа, zbrinjаvаlа izbeglice, rаtnike i rаnjenike, pomаgаlа u podizаnju i obnovi drugih mаnаstirа i crkаvа.

Manastira Radovasnica

Manastir je delio sudbinu naroda, tako da je pored paljenja i rušenja koja je doživljavao u vreme najezde Turaka, rušen i paljen i u Prvom svetskom ratu. Posle toga je crkva obnovljena i sagrađen je reprezentativan konak. U jesen 1941. godine, posle neuspelog napada partizana i četnika na Šabac, usledila je odmazda nemačke vojske. Manastir je porušen 12. oktobra 1941. godine Posle Drugog svetskog rata započeta je obnova manastira Radovašnica, a poslovi su intenzivirani u poslednjih desetak godina. Izgrađena je nova kapela, nov konak a uskoro će biti započeta obnova porušene manastirske crkve na njenim starim temeljima.

 

Izvor : http://www.manastirradovasnica.com i TO Šapca

Otvorena Pivnica u Kraljevim čardacima na Kopaoniku

Početkom decembra u Kraljevim Čardacima je otvorena pivnica koja svojim ambijentom predstvlja jedan od najoriginalnijih prostora na Kopaoniku.

Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku
Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku

Sama činjenica da je plafon pivnice u ručno rađenom vitražnom staklu, sa autentičnim motivima, a ambijent mešavina rustične cigle, livenog gvožđa, punog drveta i kože, govori o specifičnosti i lepoti ovog prostora. Pivnica pored nekoliko vrsta točenih piva, nudi i odličnu kuhinju, sa specijalnim menijem koji prati ovu vrstu bara.

Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku
Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku

Što se same atmosfere tiče, tokom cele sezone će se na repertoaru smenjivati razni bendovi i izvođači džez, bluz i rok muzike.

Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku
Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku

Ostaje nam samo da Vas toplo pozovemo da se sami uverite u autentičnost ovog prostora.

Pogledajte fotogaleriju Pivnice u Kraljevim Čardacima.

Pročitajte više informacija o Kraljevim Čardacima.

 

 

Vila Albedo – Varna -završnica projekta „Kultura u funkciji sela“

U petak, 23.11.2012.godine održana je završnica projekta „Kultura u funkciji razvoja sela“ koja se sastojala od 7 projektnih aktivnosti, koje su se odvijale tokom godine. Završnica se sastojala od izložbe suvenira na temu junaka priče „Ašikov grob“, izložbe slika i pozorišna predstava uradjena po motivima priče „Ašikov grob“ Janka Veselinovića, o nesrećnoj ljubavi  Pavla i Đule u izvodjenju učenika osnovne škole „Janko Veselinović“ iz Šapca. Veliki broj poslenika kulture,  privrede i meštana Varne i Šapca, toplo je pozdravilo „velike“ glumce.

Vila Albedo - Varna kod Šapca
Vila Albedo – Varna kod Šapca

Posebno oduševljenje je izazvalo prvo izvodjenje pesme o nesrećnoj ljubavi Đule i Pavla, koju je napisala domaćica vile Mica Kovačević, a prekrasno izvela Milica Marić, učenica Muzičke škole „Stevan Mokranjac“.

Na kraju je održana tribina na temu „Suveniri  Ašikov grob u kulturi  u službi seoskog turizma“.

Pavle i Đula - Ašikov grob
Pavle i Đula – Ašikov grob

Vila Albedo porodice Kovačević, nalazi se u selu Varna, 10 km od Šapca na putu ka Krupnju.

Deo programa sa zavšne večeri "Kultura u funkciji sela"
Deo programa sa zavšne večeri “Kultura u funkciji sela”

Trenutno, Vila Albedo je opremljena sa šest spavaćih soba i četiri kupatila – tu su i sala, salon, biblioteka sa slikarskom galerijom i malim informativnim centrom, soba za dnevni boravak, trpezarija i čajna kuhinja. Od 2011. godine dograđena i rekonstruisana, kuća pruža gostima konformniji boravak i bogatije sadržaje.. Može se posmatrati kroz tri skoro nezavisne celine – istočno i zapadno krilo i centralni deo.

Vila Albedo - Varna kod Šapca
Vila Albedo – Varna kod Šapca

Okućnicu čine: pored porodične kuće, kuhinje i trpezarije za goste – i veliki trem, hlebna furuna, sušara, nadstrešnica za eksponate (stara vozila), kovačnica, kačara, ambar, atelje, soba za kreativne radionice.

 

Pogledajte fotogaleriju Vila Albedo.

Autor teksta i fotografija: Momčilo Ivanović

Mišarska šljunkara – raj za ribolovce

Mišarska šljunkara, ostatak nekadašnje eksploatacije šljunka i peska, nalazi se na par kilometara od Šapca. Iza nekadašnjeg industrijskog giganta „Zorka“, povezana je sa rekom Savom i predstavlja  jedino prirodno mrestilište ribe na dužem toku reke Save, posebno posle zatrpavanja Kamička.

Mišarska sljunkara - Šabac

Moj prvi susret sa Šljunkarom bio je davne 1981. godine.  Do tada, gledajući ribolovce, koji „gube vreme pored reke“, nisam razumeo lepote i čari boravka pored vode i zadovoljstvo koje ribolov može da priušti. U osvit zore, jednog avgustovskog jutra, pokojni čika Branko Lovčević, mi je pokazao kako se uživa pored vode. Dok smo njegov sin i ja upecali kedera i zabacili za štuku, on je prvo izvadio tranzistor iz torbe, pustio tiho miziku, zatim smo nazdravili iz pljoske, a onda je on lagano, oštrom britvom napravio dvoje raklje, koje je zabo u zemlju. Na vrbov ražnjić nizao je slaninu, luk, papriku, meso, potpalio je vatru, sa dva kamena zaklonio je od vetra, seo na malu stolicu i pekao! Pet štuka koje smo upecali su samo još doprineli da, razumem, i zavolim vodu i ribolov.

Mišarska sljunkara - Šabac

Posle tridesetak godina,  dok smo posle Božića, uz kafu, varenu rakiju i crvene jabuke, čekali štuku na strani ka carini, još mi odzvanjaju reči ujka Save:„šteta što tako mali broj ljudi zna da uživa u čarima koje pruža reka i ribolov, važno je biti pored vode, a ako se nešto i upeca to je već potpun doživljaj“.

Mišarska sljunkara - Šabac

U jedno sam siguran!  Najlepše radjanje sunca  je na ušću šljunkare u Savu. To prekrasno mesto je u ranim jutarnjim časovima meka za ribolovce, a od podne kupalište za meštane. Pred veče, ponovo startuju pecaroši, a nisu retki ni oni koji ostanu duboko u noć, ili čak do svitanja, čekajući bolji ulov. Na samom ušću je jedno  od omiljenijih mesta za pecanje na „mamac“, gde se lovi šljivar, mrena, plotica, kumrija, bodorka, deverika, jez. Tu se smenjuju Džamba, Rade Pupa, Miško Rudić, Rakić, Mladja, Sule, Valjevci i još mnogi drugi! Poslednjih godina,  mladji ljubitelji reke, organizuju Mišarsku regatu, a ove godine uz obavezno okretanje prasića i jaganjaca na ražnju, bila je i muzika uživo!

Na ovom terenu je udicu progutao i moj prijatelj, penzionisani novinar Dragan Mićić, i postao pasionirani ribolovac! Pre pet godina, jednog prekrasnog oktobarskog dana, upecali smo 22 babuške i 2 štuke, što bi rekli početnička sreća!

Mišarska šljunkara - Šabac

Doajena pecanja na Mišarskoj šljunkari,  penzionisanog učitelja, deda Ljube, koji je biciklom godinama dolazio, i uspešno lovio ribu, ove jeseni nema. Deda Mile mi juče reče da je bolestan, a sa žaljenjem mi reče da ni njegova baba Ljija  zbog zdravlja više ne dolazi na pecanje.  Nema ni „diverzanata“, Branka i Ike, koji su upadali u oči po gumenom čamcu i  žutim i crvenim balerinama. Izgleda da su promenili terene za ribolov!

Na ovim terenima najčešće se lovi štuka i babuška, ali i tolstolobik, deverika, bodorka, klinton, plotica, sljivar, plavonosac, jez, kumrija, kesega, šaran i som redje. Ima perioda godine kada riba ne radi, šljunkara deluje tužno i zarastaju ribolovačka mesta. Kada riba krene, obično u ranu jesen, tada se pre zore rani da se zauzmu bolja, ili bilo kakva mesta. Lože se vatre pre svitanja, „Jel ti zavlači?“, najčešće je pitanje!

Mišarska šljunkara - Šabac

Uz izvinjenje onima koje sam nenamerno zaboravio ili ih ne poznajem, pomenuću i imena koja najčešće čujem da odzvanjaju: Deda  Ljuba, deda Mile, baba Ljilja, Branko, Ika, Marko, Jova Zulja, Dule Svajsa, Džamba, Miško Rudić, Dr Koja, Dragan Božin, Vasa Ker, Samardžija, Moša Alfirović, Sloba Provac, Miroslav, Toma, Lovac, Dragan Mićić, Mladja, Ostojić, Rade Pupa, Zlatara, Mađar, Stojićević, Sava Mizdrag, Drmonja, Rade Brka, Rade Zid, Djoka, Djura, Selja, Sule, Kane, Sreja Peto, Šeća, Čadja, Vlada, Iva, Janko. Đura, Pućko, Miloš, Rakić!

O ružnim stvarima, bacanju mreža u prirodno mrestilište i grabuljanju tolstolobika, drugi put! Policijski čamac je čuo sam godinam u kvaru, a ribočuvara sam video u rano proleće da kontroliše one što sa jednim štapom pecaju kesegu kod Silosa!

Pogledajte fotogaleriju Mišarske šljunkare

 Autor teksta i fotografija: Momčilo Ivanović

Bela crkva – turističko srce Banata

Na krajnjem jugu Banata, udaljena 96 km od Beograda ka istoku, na samoj granici sa Rumunijom nalazi se lepa varoš Bela Crkva. Predivna priroda, parkovi i jezera, stare ulice i fasade baroknog stila, čine je jedinstvenom za turiste. Tihim i laganim ritmom života čini posetioce opuštenim i osveženim.

Bela Crkva - jezero u oktobru
Bela Crkva – jezero u oktobru

Posetioce posebno oduševe predivna, kristalno čista Belocrkvanska jezera od kojih je šest pogodno za kupanje. Posetilac može odabrati jezero sa divljim plažama, totalno okruženo nedodirnutom prirodom ili se odlučiti za jezero sa svim mogućnostima koje jedna urbana plaža pruža: restorani, kafići, tuševi, sportski tereni, vodeni sportovi, pedoline i jedrilice za rentiranje…Kupanje je moguće i na našim rekama Neri i Karašu, a vodotokovi Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav upotpunjuju ovaj jedinstveni prirodni ambijent.

Rumunska pravoslavna crkva u Beloj Crkvi
Rumunska pravoslavna crkva u Beloj Crkvi

Ako odlučite da posetite Belu Crkvu obavezno posetite muzej, najstariji u Vojvodini, osnovan 1877. god. Tu su crkve, vidikovac „Tri krsta“ i stoletni gradski park sa centralnim prostorom za svečanosti i okupljanja. Posebnu atrakciju čine etno sela: Češko selo i Stara Palanka. Ukoliko želite da posetite i staro rimsko utvrdjenje Ram i obližnju arheološku atrakciju Viminacijum, možete se provozati skelom preko Dunava. Deliblatska peščara (“Evropska sahara”) jedinstvena u Evropi, nalazi se na 15 km od Bele Crkve.

Pogledajte fotogaleriju Bela Crkva u oktobru , fotogaleriju Belocrkvanskih jezera, fotogaleriju Deliblatske peščare.

Posetite neku od manifestacija u Beloj Crkvi.

 

Izvor: Turistička organizacija Bele Crkve

 

Banja Koviljača – Kraljevska Banja

Gradsko i poznato banjsko lečilište, nalazi se na desnoj strani Drine u podnožju Gučeva, na 125m nadmorske visine, 6km jugozapadno od Loznice.

Pronađen arheološki materijal i raspoloživi istorijski podaci ukazuju na dugovremenu istoriju naselja i razvijenu banjsku funkciju još u rimskom periodu. Lekovita voda je korišćena za vreme Rimljana i Turaka.

Banja Koviljača
Banja Koviljača autor: Verica Radaljac

Pominje se 1528. godine pod imenom Koviljača u nahiji Bohorina, a 1847. godine u delu Vuka Karadžića „Geografsko – statičensko opisanije Serbije”, kao selo Koviljača i istoimeni stari grad iznad Smrdan – banje, koji naziv dobija po sumporovitom mirisu. Krajem 18. veka bogatiji Turci iz Podrinja i Mačve dolazili su u Banju Koviljaču na izlete. Vremenom se formiralo prirodno lečilište pod vedrim nebom.

Godine 1836. godine kaptiran je glavni izvor, te je voda racionalno korišćena. Prokopanim kanalima isušen je zamočvaren teren, a već 1846. godine otkupljeno je zemljište oko izvora i pripremljeno za izgradnju novih banjskih objekata. Za dalji razvoj turizma bila je od posebnog značaja 1910. godina, kada je puštena u promet pruga Šabac – Koviljača.

Banja Koviljača autor Verica Radaljac
Banja Koviljača autor Verica Radaljac

 Glavni prirodni i lekoviti resurs naselja su lekovite vode (mineralni i termomineralni izvori) i lekovito blato – peloid, sa povećanim sadržajem natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, hlora, sumporovodonika, ugljene kiseline i dr. Banjska voda pripada grupi hipotermi (15 – 32oS), a leči: reumatična oboljenja, posledice preloma ruku i nogu, povrede kičmenog stuba, posttraumatska stanja, lakše lezije centralnog nervnog perifernog sistema, degenerativni reumatizam zglobova, išijas i neuralgije, vanzglobni reumatizam, Celebralnu paralizu kod dece, ginekološka oboljenja i dr.

Banja Koviljača autor Verica Radaljac
Banja Koviljača autor Verica Radaljac

Banja Koviljača je poznata po jednom od najvećih veštačkih parkova u zemlji (sa okolnom park – šumom proteže se na 40ha). Banjska dvorana „Kur – salon” najlepši je banjski objekat, ujedno i simbol banje, otvoren 1932. godine, pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra Karađorđevića. Zahvaljujući kraljevskoj dinastiji Karađorđevića, banja je poznata i kao „Kraljevska banja”, a zbog prirodnih lepota ponela je epitet „Podrinjska lepotica“. Od ostalih objekata posebnu vrednost imaju: sumporno kupatilo „Kralja Petra Prvog”, blatno kupatilo, banjske vile: Beograd, Bosna, Koviljača, Hercegovina, Dalmacija i dr. Banja raspolaže značajnim smeštajnim kapacitetima – preko 2500 ležaja u hotelima, odmaralištima, specijalnoj bolnici, banjskim vilama i domaćoj radinosti.

U banji Koviljači i njenoj okolini postoje brojne prirodne i antropogene vrednosti. Ona predstavlja jedinstven i po mnogo čemu interesantan turistički punkt i izletničku celinu sa velikim turističkim potencijalom. Uspešnost lečenja, bogatstvo sadržaja i šarolika turističko – ugostiteljska ponuda i dobra saobraćajna povezanost, omogućili su Banji Koviljači izvanredne mogućnosti za razvoj lečilišnog, sportsko – rekreativnog, kulturno – manifestacionog, kongresnog, omladinskog i izletničkog turizma. Sve je to uslovilo da Banja Koviljača bude jedna od pet najposećenijih banja u Srbiji.

 

Pogledajte fotogaleriju Banje Koviljače, autora Verice Radaljac.

Izvor: Turistička organizacija Loznice.

 

Apatin posle 36 godina

Kada sticajem srećnih okolnosti, posle 36 godina dođeš u Apatin, u prekrasno popodne Mioljskog leta, kao ribolovcu prva misao  mi je bila Dunav! Kada smo se u centru grada raspitali za put do Dunava, jedan ljubazan gospodin nas uputi recima: „Obavezno pogledajte marinu, kafu obavezno popijte u čardi „Zlatna kruna“, a preporučujem vam da posetite i novu pravoslavnu crkvu na keju“.

Hvala mu! Iznenađenju nije bilo kraja! Prekrasna marina!!!! Preporučujem  rukovodstvu opštine Šabac koji vapi za marinom da ovo vidi! Nadam se da će misliti isto što i  ja!  Nekoliko stotina metara nizvodno u istom stilu pristanište za putničke brodove! Ni ekstremno nizak vodostaj Dunava ne kvari utisak. Na prekrasnom šetalištu, uredjenom i čistom keju pored Dunava, veliki broj uglavnom starijih šetača hvata predvečernje zrake Mioljskog sunca.

I da nije bilo preporuke, kafu bi svakako popili u čardi „Zlatna kruna“, jer ona izlaskom na obalu Dunava, pleni svojim izgledom, položajem i lepotom!  Prekrasna, ogromna terasa sa pogledom na reku, ljubazno osoblje, prijatna atmosfera!  Čarda ima i smeštajne kapacitete  za 20 osoba, lepo uređenu salu za ručkove, a u ponudi svakako dominiraju riblji specijaliteti! Preporučujemo! Ako vas put nanese u Apatin, ne zaobiđite ih!

Dok smo šetali pored reke, prisećao sam se da sam u Apatin dolazio iz Sombora kao vojnik RV i PVO,  nekadašnje JNA, davne 1975. godine. Pažnju nam je privukao ogroman kotlić ispred  kafane Nacionalna kuća „Dunav“. I  odjednom su u meni navrla sećanja! Ovde sam sigurno bio! Kada?  Odjednom slika iz 1976. godine. Četiri dobra druga, došli su tada iz Šapca, da iz Apatina ukradu jednu Evicu, kojoj tata nije dao da se uda za jednog od nas.  Hrabrost smo skupljali šetajući baš ovom ulicom. Nismo je ukrali jer pored tate ni ona nije bila raspoložena za udaju!  Kad sam pozvao Tomu i rekao mu gde sam, dugo se grohotom smejao, prisećajući se detalja a na kraju mi reče : „Svrati i pitaj, možda će je sada tata dati“.

 

Ogromna i prelepa pešačka zona u centru grada je nešto čime se Apatin, svakako može pohvaliti! Da zaokružimo deo priče o Apatinu posetili smo banju Junaković. Naručili smo Lav pivo i normalno popili Jelen! Živeli!

Siguran sam da sam video i fotoaparatom zabeležio samo delić onoga što Apatin može da ponudi! Ostalo je i za drugi put!

Pogledajte fotogaleriju Apatin o oktobru.

Posetite neku od manifestacija u Apatinu.

Potražite smeštaj u Apatinu.

Potražite restoran u Apatinu.

 

Tekst i fotografije: Momčilo Ivanović

Otvoren Dvorac Ivanović na Festivalu Zimnice u Koceljevi

Opština Koceljeva ove godine po četvrti put je  organizovala privredno turističku manifestaciju „Festival zimnice”. Ova jedinstvena manifestacija u Srbiji  održana je  28. i 29. septembra, gde je svoje proizvode ponudilo preko 80 izlagača iz čitave Srbije.

Dvorac Ivanović u Koceljevi
Dvorac Ivanović u Koceljevi

Pored tradicnionalnih aktivnosti, prvog dana festivala značajno mesto zauzelo je otvaranje ugostiteljskog objekta Dvorac Ivanović. Mestu kao što je Koceljeva potreban je ovakav jedan objekat gde se mogu probati razni specijaliteti ovog kraja i uživati u predivnom i savremenom ambijentu.

Dvorac Ivanović u Koceljevi
Dvorac Ivanović u Koceljevi

Etno restoran i motel Dvorac Ivanović, nalazi se na putu Šabac Valjevo, a ukupnog kapaciteta je 300 mesta. Veoma bogat jelovnik sa najraznovrsnijom hranom prilagođen je za prolazne ručkove, interesantan za ekskurzije, kao i sve ostale prijeme i svečanosti.

Dvorac Ivanović u Koceljevi
Dvorac Ivanović u Koceljevi

Od smeštajnih kapaciteta raspolaže sobama i apartmanima opremljenim đakuzi kadama.

Uskoro više informacija i fotografija 🙂

 

Pogledajte fotogaleriju Festival Zimnice 2012 u Koceljevi.

Posetite neku od manifestacija u Koceljevi.

 

 

Manastir Kaona

Manastir Kaona  je posvećen svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu, a kapela Presvetoj Bogorodici. Nalazi se u selu Kaona u Posavotamnavi.

Manastirska crkva je najstarija crkva u okolini podignuta još u vreme Nemanjića. O nastanku manastira Kaona postoji više predanja, po jednom, crkva potiče iz vremena Nemanjića. Drugo predanje postanak vezuje za za Ikoniju, sestru Miloša Obilića. Kaže se da je Ikonija sagradila ovu crkvu, a druga sestra Miloševa, Vida, neki manastir u Vidojevici. U pisanim dokumentima crkva se pominje prvi put 1548. godine. Da je nastavila da živi i po dolasku Turaka na ovo područje svedoče i kasniji popisi u kojima se pominje ova crkva i sveštenoslužitelji u njoj.

U periodu drugog austro-turskog rata 1717-1719. godine u Kaonu je donet i jedan osmoglasnik, koji govori o teškom stanju naših naroda i naših crkava pod Turcima. Osmoglasnik je iz 1693. godine, štampao ga je u Lvovu Simeon tipograf. Poklonio ga je srpskom manastiru Ravanica, odakle je donet u Kaonu. Iguman Grigorije obnovio je 1756. godine crkvu, obnova je bila većih razmera i trajala je nekoliko godina tako da je crkva živopisana tek 1766. godine. Živopis je radio srbijanski slikar Teodor Stefanov Gologlavac. Crkva je tokom Prvog srpskog ustanka bila opljačkana i zapaljena, tako da su 1830. godine urađene nove dveri. Tokom Prvog srpskog ustanka u manastiru Kaona se nalazila ustanička bolnica, a u samoj crkvi magacin i barutana. Po završetku ustanka, krajem 1815. godine, po naređenju Marka Štitarca u ovom manastiru je otrovan učesnik oba ustanka, prota Nikola Smiljanić. Stanje manastira je u ovom periodu bilo dosta loše, u jednom aktu iz 1836. godine kaže se da je manastirska crkva sagrađena od kamena, da ima jedno zvono, da je u lošem stanju.

Manastirskom crkvom se služilo nekoliko okolnih sela i parohija, pa su istovremeno služili i sveštenici i kaluđeri. Ali vremenom se monaški život ugasio, pa je manastir pretvoren u parohijsku crkvu. Međutim crkva se nije održavala tako da se 1885. godine u njoj prestalo služiti a tri godine kasnije 1888. crkva se srušila. Privremeno je napravljena kapela u kojoj se služilo do podizanja nove crkve. Sadašnja srkva je sagrađena 1892. godine, a osvećena 1911. kada je podignuta i Zvonara. Tokom I Svetskog rata srkva je dosta oštećena a arhiva zapaljena.

Crkva je ponovo pretvorena u manastir tokom 1936. godine. Manastir je tavorio sve do šezdesedih godina XX veka kada su asgrađena dva konaka i ostale zgrade. Novi procvat doživeo je dogradnjom krstionice i još dve crkve tokom 1984. i 1985. godine kada je manastir obogaćen i novim sadržajima.

Izvor : Turistička organizacija Šapca

 

Ilindan 2012 u Crkvinama u Ravnaji

Ravnaja, malo selo u Radjevini,  i crkva Sv. Prproka Ilije, u Crkvinama, bili su na Ilinadan, 02.avgusta 2012. godine, mesto gde su se u rekordnom broju okupili stanovnici ovog i okolnih sela, kao i velik broj onih koji su trbuhom za kruhom otišli iz Rađevine.

Svaki put kada dodjem u Crkvine, dočeka me neka novost! Sada je zaokružena ideja o uredjenju mesta gde će se okupljati, meštani Ravnaje i okolnih sela, a posebno koje će privući one koje seta za zavičajem dovodi sve češće i češće u Crkvine.

Ova mala crkva izgradjena početkom prošlog veka, po legendi na temeljima nekadašnjeg manastira koji je porušen u vreme Turaka, obnovljena je poslednjih nekoliko godina, izgradjen nov zvonik, proletos uradjen prekrasan letnjikovac, ograda od plota i pruća, česma sa ledenom izvorskom vodom nadaleko poznatom, sadržaji za zabavu,  roštilj, mesto za pečenje prasica, staro močilo je pretvoreno u ribnjak, a što je najvažnije, uradjen je put, za Visovce od Kovačevića a za drugi deo sela od Ivanovića kuće!

Dok sam punog srca posmatrao nove sadržaje, setio sam se dogadjaja iz detinjstva, vezanog za močila u kojima se kiselila kudelja i ćeten! Ono što je vazda bio predmet svadje izmedju mog pokojnog đeda Vladislava i Vuje Kovačević, sada je ribnjak! Znam da bio đed bio srećan jer je vazda imao želju da ima ribnjak i bezuspešno je pokušavao to da ostvari, samo se nije setio gde to da uradi!

Dirljivi su susreti Radjevaca koji su se sreli posle 30 pa i više godina. Mnogi su, iako su rodjeni u ovom kraju, ovde došli prvi put. Kažu, čuli su da je mnogo lepo pa došli da vide. Doći će opet, rekoše! Mile Bojić poreklom iz Ravnaje i Mića Marić sreli su se posle 50 godina, a rekođe sedeli su 4 godine u klupi u školi u Mojkoviću! Momira Vasića, prvog komišiju iz Ravnaje nisam video 40 godina, kaže, voli da dodje u zavičaj.

Novost je da će se posle 50 godina, u ovom hramu obaviti venčanje i krštenje, ovaj svačani čin zakazan je za subotu 4.avgusta! Tu sreću ima porodica Petković iz Ravnaje! Divno!

Srećni domaćin ovogodišnje crkvane slave bio je Sreten Kovačević, koji se može pohvaliti da je imao najviše gostiju! Bio je pravi domaćin!  Da sve bude lepše pobrinuli su se i muzičari, zaigralo se i kolo, a violina poslednjeg Mejinovca  bila je šlagvort na tortu!

I opet da ponovim, svaka čast svim donatorima i meštanima koji su svojim radom doprineli da se stvori ovakav prekrasan ambijent, na čelu sa mladim ambicioznim sveštenikom Milovanom Antonićem.

Pretpostavljam da rukovodstvo opštine Krupanj, svejedno koje je i čije, je zna da Ravnaja postoji, možda ih je sramota da dodju jer RAVNAJA  NEMA NI JEDNOG METRA ASFALTNOG PUTA. Kada se neko usudi da ovaj put uradi možda će doći, nije za gospodu da se truckaju po makadamu!

Fotografije koje sam snimio, govoriće više od mojih reči!

Pogledajte više fotografija sa Ilindana u Crkvinama!

02.08.2012

Tekst i fotografije: Momčilo Ivanović