Category Archives: Fotografije iz Srbije

Neštin selo na Dunavu – priča koja traje

NEŠTIN  SELO NA DUNAVU – PRIČA  KOJA TRAJE

Kada sam u ranu zoru, jednog avgustovskog dana, davne 1986. godine, sa trojicom kolega, krenuo na pecanje na Dunav, u Neštin, selo u opštini Bačka Palanka, kao ribolovac početnik, nisam ni sanjao da će mi pecanje postati opsesija, a Neštin mesto koje mi mnogo znači! Tog dana sam dobio tri stvari: definitivno sam progutao udicu, zavoleo Neštin i upoznao Milivoja, koji mi je danas jedan od najboljih prijatelja .

Dok smo prelazili preko Fruške gore, slušao sam, za mene, neverovatne priče o ulovu na Dunavu. Dule, Draža i Mića su se utrkivali u prisećanjima o bogatom ulovu, a ja sam jedva čekao da svane. Moja dotadašnja ribolovačka iskustva su bila skromna, Pribor još skromniji, ruski štap od četiri metra, veliki čekrk, debeo najlon, mali plovak, velika udica!Izllazak sunca u Neštinu

Bacili smo mamce. Mića mi je podesio pribor, veći plovak, udica dvanaestica kovanica, podesio dubinu, i krenulo je! Lepe deverike, bodorke, jezovi!   Oduševljenje! Draža i Milivoj, nezadovoljni kako riba radi, otišli ​​su na donji naper, a Dule je sedeo sam posmatrao kako uživam. I onda udarac na mamac kakav nisam doživeo! Povlačeći najlon naglo, kako da početnici rade, izvukao sam na površinu, za mene, ogromnu ribu, koja se praćakala i borila. “Polako, Sačekaj da ti poturim meredov!”, Priskočio je Dule u pomoć i prekrasna riba se našla u čuvarci. Posle toga je i on krenuo na donji naper. Nije prošlo pet minuta, a ponovilo se: opet je plovak naglo nestao pod vodom, opet velika riba koja se praćaka na površini. Pošto nema ko da mi pomogne, prebacio sam štap preko ramena, izvukao ribu na šljunčanu obalu i vukao je po obali desetak metara, što dalje od vode! Dok sam je ubacivao u čuvarku, tresao sam se kao prut. Ponosno sam pokazivao ulov jednom vikendašu u prolazu. On mi je rekao da je ta krupna riba jez. Bila je teska 1,3 kg, i nikada nisam ulovio krupnijeg jeza. Kažu, početnička sreća! Plovi ladja

Tako je počelo, a traje i danas. Inače, ovo područje: Neštin, Susek, Koruška, Banoštor je zona u koju Šapčani i Mitrovčani godinama pecaju. Moje društvo se vezalo za Neštin, učlanili smo se u njihovo ribolovačko udruženje, u kome su polovina članova bili Šapčani! Ribolovačke zabave, kojima smo redovno prisustvovali, su nezaboravne. Prva, kojoj smo prisutvovali, bila je u bircuzu “Kozara”. Olajisan pod, kockasti stolnjaci, kratka govorancija predsednika Udruženja Zorana Nikolića, uz prekrasne voćne rakije, oranija sa ribljom čorbom koja se sipala u metalne ćase. Posle toga najkvalitetnija pečena riba, smuđ, som, šaran. A, tamburaši, i nisu bili baš neki. Videći da nisam baš odusevljen muzikom, kontrabasista mi šapnu na uvo: “Izvini, ovi nisu svi Cigani”. Ostala je u sećanju i zabava u restoranu, u vinskom podrumu na Dunavcu, gde smo iz Šapca išli organizovano autobusom.Krle i mi

Odlazili smo u početku na jedan dan. Stizali vrlo rano da zauzmemo mesto, pecali do sumraka, i onda na pivo u čardu. Onda smo, petkom ranije izlazili sa posla, postavljali šator, i provodili vikend na Dunavu. Sve to nam je bilo malo, pa smo počeli da kampujemo po desetak dana. Te 1993. godine, imao sam 40 noćenja u Neštinu, od čega su bila dva kampovanja po 10 dana. Imali smo u kampu sve što nam treba. Za uredjenje kampa smo bili zaduženi kum Milan i ja. Nije mali posao poravnjati teren i postaviti šator, sto i stolice na ne baš ravnom terenu, ukopati mesta za talandaru, kotlić, roštilj, zategnuti tendu za četiri šatorska krila, napraviti “špajz” od dasaka izmedju dve topole, pripremiti drva za logorsku vatru. Kada smo kampovali krajem juna 1993. godine, usled nestašice goriva, sa opremom nas je kamionom odvezao komšija Sloba. U četiri sata, u svitanje, budio nas je Branko, najstariji medju nama, skuvanom kafom. Pranje zuba je bilo rakijom i onda pecanje ceo dan, obično do devet uveče, sa kratkim pauzama za doručak i popodnevno ređenje ribe, koje je trajalo i predugo. . Uređenu ribu smo pakovali u kese pa u džak, i onda biciklom pored Dunavca nosili u selo, u zamrzivač   U sumrak se pali vatra, peče riba ili kuva čorba, opuštanje uz rakiju ili pivo. Tišinu narušavaju brodovi koji prolaze  alasi koji bacaju ili podižu mrežei. Ove druge nismo nikada voleli!

Bilo je dana kada su ispod napera odzvanjale moje reči:

– U našem selu svi znaju da pecaju: i babe i dede i deca!

Ovo se događalo kada su tri generacije Lovčevića pecale u istom danu, pokojni deda Branko je zabacivao štapove sa mamcima, dok mu je pokojna baba Marija držala suncobran i vadila ribu, dok su na dohvat ruke od njih pecali sin Boban i unuk Ivan.Nestin 93, al je radilo na mamac

Boraveći u ovom prekrasnom ambijentu, među meštanima i vikendašima, stvorena su i brojna prijateljstva. Sa nekima se i danas družimo, a to su u prvom redu: Zoran Nikolić, meštanin i Dragoljub Krstić Krle, vikendaš koji, inače, manje vremena provodi u Novom Sadu, meštanin Vladimir Fabri, a poslednjih godina i alas Draško iz Bačke Palanke. Nažalost, spisak onih koji nisu više među nama je poduži: Krunoslav Huskanović Kruno iz Šida, majstor ribolovac, reprezentativac SFRJ u sportskom ribolovu, deda Živan Radovanov, Ante, Ivan i Goran Jajčević. Posebno mesto zauzima Dragan Božić, rođeni Beograđanin, Dorćolac, boem, strasni ribolovac, koji je radni vek proveo kao saobraćajni inženjer u GSP u Novom Sadu,   a penzionerske dane i starost sa svojom Kajkom u Neštinu. Sa njim nikada nije bilo dosadno, voleo nas je i bio nam veoma drag. Kada se u duge zimske dane, daleko od reke, potegne priča o Neštinu, uvek se setimo zgode kada smo mu (Božiću), dok je išao u Ilok po gorivo, a ostavio štapove u vodi, na jednu udicu nanizali tri bodorke. Njegov osmeh kada ih je izvadio, a komentar: “P. .. vam materina čivijaška! “, i danas su mi u sećanju!

Šapčani, sa kojima sam najčešće putovao ili se sretao u Neštinu, sa kojima sam se družio su: Milivoje Davidović, Draža Dimitrić, Branko Lazić, Boban Lovčević, Mića Tošković, Milan Tošković, Dragan Mićić, Sloba Trifunović, Sveta Grujić, Dule Novaković, Vasa Vujanović, Ljuban Živanović, Mile Džip, Mile Ostojić, Šerbula, Ika, Vlada, Dragan Majurac. Neka mi ne zamere oni koje sam zaboravio.

Interesantno, ali najlepše smo se proveli kada je riba radila očajno, u avgustu 2008. godine. Ekipa u sastavu Dragan, kum Milan, paša Boban i ja, provela je pored Dunava u Neštinu šest dana, u prekrasnom ambijentu. Ustajanje u osvit zore, jutarnja kafica i rakijica, doručak, roštilj na talandari, odmor, pokušaji da se nešto upeca, slabo  je išlo, ali, zato za večeru riba na talandari i hladno pivo, ohlađeno kod Krla. Prvo veče smo pekli kesegu, haublerku, jer drugo ništa nismo upecali. Drugo veče bi opet pekli kesegu da Krle nije priskočio u pomoć, bacio je mrezu, i tako nas spasao. Zadnji dan je nestalo mesa i kobasica, pa je i slaninica na talandari bila dobra. Retko se dešavalo da se iz Neština vratimo bez ribe, kao ovoga puta, ali je provod bio za pamćenje.Ala je lepota

Družina koja je najčešće kampovala je Branko, Boban, Momčilo i  Milan, Mića redje,a u poslednje vreme Dragan je stalni član tima. U goste su nam dolazili često na dan dva, Davidovići, Milivoj i Javorka, Sloba Trifunović i Ljuban, i mnogi drugi. Ulaznica za kamp je bila gajba ladnog piva. Posle vrele čorbe i ribe šta bi drugo bolje prijalo!

Posle jedne posete Slobe i Ljubana, sa prepunim gepekom rakije, vinjaka, piva, vina, roštilja, lubenica, jutro u kampu je izgledalo ovako: Panj od logorske vatre se puši, Sloba i Boban koji su “betonirali”, rakiju, pivo pa crno vino, spavaju prekirveni rosom na poljskim krevetima van šatora, ostali u šatoru, a prekrasna zelena trava oko šatora se ne vidi od praznih flaša od piva i vina!Nestin,  Ljuban i Sloba u gostima

Najmanje o pecanju i trofejima! Doživljaji i prijateljstva su iznad ulova. Treba znati uživati u svitanju, labudovima, belim lađama, zalasku sunca, večerima pored vatre!

Fotografije koje sam snimio na Dunavu u Neštinu govore mnogo više od mojih reči.

 

Gornje Crniljevo selo u Podgorini

 Na severu opštine Osečina, okruženo selima Donje Crniljevo,  Miličinica, Sirdija, selo Osečina i Konjuša, na obroncima Vlašića,  sa njegovim vrhovima  Glavica, Veliki beleg, Mramorje, Lisina i Tojina koliba, nalazi se selo Gornje Crniljevo. Spajanjem potoka koji se slivaju sa vrhova Vlasica ( rečica koje kao potoci nastaju sa  vrhova Vlašića), nastaje reka Tamnava.

Razvrstano u četiri male: Gornju malu, Kovačevića malu, Topalovića malu i Đermaše,  u preko 150 domova živi oko 5oo stanovnika.

Selo se prvi put u pisanim izvorima pominje  1528 godine u turskom ,,Tabu tefteru,, kao selo koje je u to vreme imalo 11 kuća.  Najbrojnije  je bilo 1948. godine, kada je po popisu imalo 1115 stanovnika, da bi se od tada beležio negativan prirast, odnosno 1961- 1073, 1971- 869, 1991- 692, da bi 2002. godine sa 554 stanovnika dostiglo nivo iz 1874. godine, kada je imalo 563 stanovnika!

Selo Gornje Crniljevo  spomen kompleks

U središnjem delu sela, kod izvora Kisele vode formirao se centar sela, gde se nalaze škola i dom kulture, koji su još u funkciji, kao i objekti koji više nisu, ili nikad nisu ni bili (ambulanta),  zadružni magacin za otkup poljoprivrednih proizvoda, industrijska sušara za šljivu, koji štrče napušteni kao svedok tranzicije. ,,Idem Kiseloj vodi,, kažu meštani okolnih sela kada krenu u ovo selo. Subotom i nedeljom, kao i verskim praznicima , na česmi su nevidjene gužve da se natoči kisela voda, a vrlo često po ovu dragocenu tečnost, dolaze is Valjeva, Šapca, Loznice, Ljubovije! Kisela voda se prvi put pominje u pisanim izvorima 1843. godine U devetnaestom veku eksploatiše se iz primitivno napravljenih bunara, gde se u izbušenom deblu drveta ,,stabulji,, sakupljala voda , mesto je bilo poznato i kao banjsko i u dvadesetom veku, a još postoje ostaci primitivno izgradjenih kupatila. Osamdesetih godina prošlog veka, pa do početka ovog, vršena su ispitivanja  od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, i  uradjeno je 5 bušotina, od kojih  je jedna sa moderno napravljenom česmom najčešće eksploatisana.

Selo Gornje Crniljevo   skola

Na oko pola kilometra od Kisele vode nalazi se novi centar sela, gde su smešteni Crkva, parohijski dom, fudbalsko igralište, lovački spomen dom i spomen kompleks posvećen poginulim u ratovima.  4. maj 1999.godine je najtužniji dan za stanovnike Crniljeva.  U borbi sa ,,milosrdnim anđelima,,  NATO pakta iznad Valjeva herojski je poginuo pilot potpukovnik Milenko Pavlović, rodjen u Gornjem Crniljevu, koje nikada neće napustiti jer će o njemu svedočiti spomen kompleks, lovacko drustvo  i fudbalski klub sa njegovim imenom. Neka mi ne zamere mnogi uspešni  rodjeni u ovom selu, privrednici i političari, Branislav Ikonić predsednik vlade Srbije, fudbaler Partizana Ljubiša Ranković, mnogi drugi, pilot Milenko Pavlović ce ostati legenda po kojoj ce se pamtiti Gornje Crniljevo. .

Inače selo je kao i cela Podgorina sinonim za voćarstvo, posebno za šljivu, a osim nje vrlo česte kulture su malina i kupina. Nesreća je što  se, umesto nekada organizovanog otkupa, kupovinom poljoprivrednih proizvoda od strane zadruga i državnih preduzeća, sada bave novokomponovani biznismeni koji, ionako jeftine proizvode, često nikada ne plate poljoprivrednicima. Zadružni magacin i sušara su ustupili mesto mini sušarama, kojih je iz godine u godinu sve više, a  otkup se vrši  na više lokacija u privatnim kućama.

Crniljevci na Sajmu sljiva u Osecini 3

Kao i  drugim krajevima Srbije i ovde se gase mnoga ognjišta, bilo da imaju naslednike, blizu ili daleko,  ili ih nemaju, ruše se prvo starije kuće ćerpičare, pa onda  druge zgrade i kuće u kojima  su do skora živela staračka domaćinstva.  Da ne bude sve crno u propadanju srpskog sela, pobrinuli su se oni mladi kolji  su  ostali na selu i u čijim  dvorištima se crvene krovovi novih kuća, ali i  objekata za pečenje rakije i sušenje šljiva. Takodje veliki broj vikendaša koji su iz ovog sela  ili njihovi naslednici, sa svojom decom i unucima, čine u velikom delu godine ovo selo življim i bogatijim narodom.

Selo Gornje Crniljevo  panorama 9

Obronci Vlašića su bogati pečurkama, posebno vrganjima, mlečnicama, zekama, rujnicama, lisičarkama, rudnjačama, griznjačama a ove jeseni dominirale su kozarke (sunčanice), kojih je bilo u izobilju po šumama, ali i livadama i  voćnjacima.

Inače, poslednjih godina, namnožilo se mnoštvo srna koje su uz sve uvažavanje njihove lepote, štetočina broj jedan za mlade voćnjake i zasade maline i kupine, ali i za povrtnjake.

Selo Gornje Crniljevo  panorama 5

Onima koji su tamo rodjeni, a davno otisli iz njega, ili nama ciji roditelji poticu iz G. Crniljeva,  a dolazak u ovo selo nasusna potreba kojom smo ,,inficirali,,  i svoje   bracne drugove, decu pa i unuke,  ma gde se nalazili,  sok od maline i suva sljiva UVEK MIRISU NA GORNJE CRNILJEVO.

Fotografije koje su u prilogu, snimane su u sva četiri godišnja doba, a uglavnom su iz ove godine!

Pogledajte kompletnu foto galeriju Gornjeg Crniljeva

 Zahvaljujemo se na tekstu i fotografijama Momčilu Ivanoviću

 

Mišarska šljunkara na Mitrovdan 2013. godine

Kada u prekrasno novembarsko jutro, na Mitrovdan, odete na pecanje na Mišarsku šljunkaru, prekrasnu oazu povezanu rekom Savom, na par kilometara iza bivšeg giganta ,,Zorke,,-Šabac, i ne slutite šta ćete doživeti. Ove jeseni se tu lovi uglavnom štuka,  koju nije upecao samo onaj koji nije zabacio ,,balerinu,, ili „dubinku“. Ali, danas je ovde bio pravi vašar, koji je teško opisati! Prekrasno vreme i  praznik izmamilo je preko 100 ljudi koliko je prodefilovalo u toku dana.

 Salata, Rade zid, Peto, Buljavi, Muja, Dobrivoje, Đura, Đorđe, Kane, Džamba, Škemba, Sloba Provac, Moma, Dragan, Moša, Miroslav, Živoslav, Dejan, Miloš, su imena koja se najčešće  odzvanjaju na šljunkari. ,,Jel ti zavlači?,, , ,,Ide li u tebe?,, pitanja su koja se u šali najčešće čuju.  Kada se raziđe jutarnja magla, počinju prozivke i  ,,nudjenje,, onima koji taj dan nemaju ribolovačke sreće da kupe ribu.

DSC05265

 Na šljunkari sam sreo i tri generacije zaljubljenika u ribolova iz jedne porodice. Penzionisani potpukovnik VJ Moša Alfirović, preneo je ljubav prema vodi na sina Dejana, a još više na unuka Miloša, koji je opsednut lovom na štuku. Penzionisani novinar Dragan Mićić reče da je pravi srećnik onaj koji zna da uživa u čarima ribolova, a posebno boravku pored vode u prelepo zakasnelo Mioljsko leto u novembru.

Na moje veliko iznenadjenje  u neko doba se sa priborom se  pojavila i još aktivna košarkašica Mira Velisavljević. Ribolov je zavolela dok je nastupala za Kovin, pa je sa drugaricom pecala na Dunavu.

DSC05274

 Nažalost, ove godine nema nekih starijih zaljubljenika u šljunkaru, godine su ih pritisle ili su nas možda i napustili! Nema ni najvećeg majstora za štuku, Miška Rudića, koji je bio jedan od najprivrženijih pecanju na Šljunkari, ali i najuspešnijih. Živi samo priča o vrsnom čoveku, omiljenom od svih, ali i jednom od najboljih ribolovaca. Dok se čeka da zapleše balerina, kao znak da je štuka progutala mamac, njegovo ime se vrlo često čuje uz žal što nije sa nama!

DSC05277

 Ipak, da sve ne bude lepo, potrudili su se ribokradice, lokalni Romi koji žive u divljem naselju pored šljunkare. Kada sam ih ovog jutra zatekao da u svitanje dižu mreže, glasno sam protestvovao! ,,Moramo i mi od nečeg da živimo,, rekoše mi! Ribolovačku kontrolnu službu ove godine nisam sreo, važno je da sam platio dozvolu od 6.500,00 dinara.

 Fotografije, koje sam, uglavnom, snimio ovog dana govore više od mojih reči!

Pogledajte kompletnu galeriju fotografija sa Mišarske šljunkare.

Zahvaljujemo se na priči i fotografijama Momčilu Ivanoviću

 

Priča iz Dupljaje – Deliblatska peščara

Pre 22 godine, sada vec davne 1991. godine, na obodu Deliblatske peščare u selu Dupljaja, opština Bela Crkva, počelo je jedno divno druženje, četiri zaljubljenika u ribolov iz četiri grada. Počelo je a traje i danas. Domaćin, Sava Ostojić rodjeni Vrščanin koji je radni vek proveo u Pančevu, Živa Živojnov iz Novog Sada, Živa Ostojić iz Vršca i moja malenkost, Momčilo Ivanović iz Šapca. Svake godine, krajem juna, ova družina se skuplja u Dupljajskom pesku, ribolov je zajednički imenitelj  ali kada sada analiziram to druženje, najmanje se sećam pecanja!

Kanal Dunav Tisa Dunav
Kanal Dunav Tisa Dunav

Te davne 1991. godine, iz četiri grada, tri Banaćanina i jedan Radjevac, počeli su jednu priču. Nije da nije bilo i pecanja, tada još čiste i pitome obale kanala DTD, pružale su ribolovačke čari za svačiju dušu. Slučajno, tada je ustanovljeno i jedno pravilo da se prvi dan peče roštilj, tako započelo i ostalo do danas. Slučajno, ili ne, priključili su nam se veliki boem, pokojni Marinko zlatar i još jednan Živa, limar. Pošto je roštilj bio dobar morao sam da budem roštilj majstor i sledeće dve večeri, i verovatno bi se to nastavilo da nije došla nedelja, dan za rastanak pošto smo tada svi bili zaposleni! Druženje do kasno u noć uz roštilj, pečenu ribu, hladno piće i pesmu, koja je bila prava! Negde oko ponoći sve je iznenadio Živa Živojnov, zamolio je da za trenutak prekinemo pesmu i čula se prekrasna Pesma o keruši Sergeja Jesenjina.

Kanal DTD u ovom rejonu širok je oko 120 metara, sada obrastao gustom trskom, bogat je ribom ali i životinjama, posebno retkim vrstama ptica. Posebno lepu sliku pruža ušće starog Karaša u kanal, most izmedju Grebenca i Duplaje i brana  sa prevodnicom koja se nalazi par kilometara nizvodno. Riblji restoran koji je godinama dovodio ekskluzivne goste iz Vršca, Bele Crkve i okoline, sada je zatvoren, ali sada radi u Duplaji. Riblji restoran Sneki u prekrasno uredjenom ambijentu na obali starog Karaša, pruža obilje ribljih specijaliteta.

Deliblatska pescara Dupljaja (3)

Posebno poglavlje ove priče je pokojna supruga našeg domaćina, Elena. Rodjena u okolini Bukurešta, život je doveo u Srbiju i Banat, gde je upoznala Savu. Pre sedam godina prekinuti su penzionerski dani i uživanje u pesku,  branje pečuraka i spremanje ribljih i specijaliteta od pečuraka, druženje sa Tijom i Natalijom. U sećanju mi je ostao jedan ručak iz 2001, godine, čorba od pečuraka, gulaš takodje, pohovane puhare i rudnjače na roštilju, a sve to je zaliveno sa nekom bajatom buteljkom Muskat otonela, starom petnaestak godina, poreklom iz okoline Bukurešta.

IMG_23092013_081729

Vikend naselje u Dupljajskom pesku čine uglavnom penzioneri iz Vršca i Bele Crkve. Kada to vremenske prilike i zdravlje dozvoli,  vreme provode u svojim vikendicama, uredjenim sa puno duše, doduše bez struje ali se snalaze, fižideri, bojleri i šporeti na plin, solarne ćelije daju svetlo i  tv program. Počeli su većine pre više od 30 godina kao  kamperi, ribolovci, zatim su izgradili vikend kuće. Nažalost, sada ih je sve  manje, neki nisu više sa nama, neki ne dolaze zbog starosti i bolesti, naslednici najčešće prodaju vikendice, a sve ređe idu i na pecanje. Osim pomenutog prijatelja Save Ostojića,  najverniji posetioci peska su Natalija i Lajoš Seleši  i Tija i Vukašin Koćec a kao gosti Buca i Živa Ostojić.  Preko dana svako živi svojim ritmom a veče je rezervisano za druženje uz kafu, lubenice i drugo voće, kompot od džanarika koji sam prvi put sreo ovde i ostalo što vredne domaćice pripreme. Normalno, svako veče kod drugog domaćina.

Deliblatska pescara Dupljaja

O ribolovačkim trofejima sada uglavnom pričaju. Dok sam redio deveriku upecanu u jedno predvečerje, Vule mi je ispričao  svoju borbu sa somom od 20 kg, ispod brane, a meredov mu je poturao legendarni novinar  RTS-a pokojni Dragan Nikitović, koji je bio redovan posetilac ovih ribolovačkih terena. Lajošev  najveći trofej je som od 8,5 kg, a svoju ljubav ka ribolovu preneo je na sina Vilija i snahu Maju, koji se četso mogu videti kako sa mosta izmedju Grebenca i Dupljaje, blinkerišu vaser kuglom a cilj je bucov koga ima u izobilju. Sava  je majstor ribolovac na ovim prostorima, a njegovu vikend kuću krase fotografije ribolovačkih trofeja po godinama kako ih je pecao! Prošle godine je jednog oktobarskog prepodneva dobio 6 šarana, ukupne težine 22 kg, a rekordi su mu šaran od 14, som od 13,5, amur od 13, tostolobik od 12, štuka od 6, smudj od 3,7 kg.

Deliblatska pescara Dupljaja (5)

Za zabavu je zadužen Živa Ostojić, tamburaš, još uvek aktivan sa svojom grupom, a mora se priznati da ima dobre pomoćnike u pesmi od brata Save, Moče, Natalije, Tije, Vula. Često je u rane večernje sate prekranim peščanim dinama odzvanjala pesma, najlepše one stare sa svih prostora bivše Juge. Da bi  repertoar  bio potpun naučio sam ga najlepšu pesmu Šabačkog ansambla Stari Zvuci ,,Tvoj mi pogled ne da mira,, , kaže da mu je to sada omiljena pesma i da su svi koji je čuju oduševljeni.

Deliblatska pescara Dupljaja (10)

Kada je vreme kišovito ovo područje je bogato pečurkama, posebno rudnjačama i puharama, koje rastu u delovima zelenih oaza u koncetričnim krugovima. Čobani  koji čuvaju stada sa susednih salaša, donose u izobilju vikendašima a za uzvrat ovi ih snabdevaju sa ribom. Ove godine nisam čuo  u večernjem satima pesmu jednog veslog čobanina, jedni kažu da je u zatvoru a drugi da je promenio salaš.

Godine polako pritiskaju ovu družinu, sve češće se pevaju setne balade. Ova godina je bila u duhu  stihova jedne od najlepših balada Dragana Stojnića: ,, Ide ide vreme polako nas slama, čini mi se sve prolazi snama,,!

Do sledećeg susreta, živeli!

Pogledajte više fotografija Priča iz Dupljaje.

Zahvaljujemo se na priči Momčilu Ivanoviću

 

Obnovljena zadužbina kralja Dragutina u manastiru Radovašnica

Za 28. jul u manastiru Radovašnica zakazano je veliko osvećenje obnovljene zadužbine kralja Dragutina, crkve posvećene svetim arhangelima Mahailu i Gavrilu, gde se očekuje i dolazak patrijarha Irineja.

Rekonstrukcija stare crkve manastirskog kompleksa u Radovašnici počela je u aprilu 2011. godine. Radovi se polako privode kraju, a veliko osvećenje je planirano za 28. jul. Toga dana biće priređen bogat kulturno-umetnički program, a ista hrana će biti služena i narodu i patrijarhu, kao i korisnicima narodne kuhinje u Šapcu i Bjeljini i prosjacima ispred šabačke crkve.

Ktitor obnovljenog zdanja je sestra Milica Abt koja je ideju da osnuje srpski manastir dobila još po upokojenju muža, Švajcarca, koji se je prešao u pravoslavlje i sa Milicom se venčao po srpskim običajima. Međutim ta zamisao se nije ostvarila, ali je umesto toga, nakon izvesnog vremena provedenog u Grčkoj i razgovora sa starešinom manastira Radovašnica arhimandritom hadži Nikolajem, Milica došla u Pocerinu gde se intenzivno zalagala za obnovu starog manastirskog zdanja. U tom poslu nije štedela ni vremena ni novca, a rezultat je upravo novo ruho stare crkve uradjeno po uzoru na pređašnje.

1374134957manastir_radovasnica_3

Kako Milica kaže uslov za obnovu od strane Zavoda za zaštitu spomenika je bio da crkva poprimi prvobitan izgled, ali su joj dozvolili da upotrebi najsavremenije materijale i tehnologije, pa je u enterijer uvedena struja, kao i podno grejanje. Zidovi su debeli 88cm, u unutrašnjosti je opeka, koja je najpogodnija za živopisanje, između je najsavremenija izolacija, a spoljašnjost je od bukovičkog granita. Prozori i vrata su urađeni od punog hrastovog drveta, dok će ikonostas i ostali crkveni mobilijar biti urađeni ručno u mermeru. Jedan deo crkve je već oslikan, a postavljen je i podni mozaik od mermera i granita.  Crkvu je projektovala arhitekta Nada Jovičić.

1374134978manastir_radovasnica_4

Interesantno je da je u celo zdanje uklopljeno oko 9.000 komada kamena, a po uzoru na gradnju Ljubostinje i kneginju Milicu, svaki kamen je nekome namenjen.

Manastir Radovašnica se smatra zadužbinom kralja Dragutina Nemanjića, a posvećen je svetim arhangelima Gavrilu i Mihajlu. Više informacija o samom manastiru pročitajte u sledećem tekstu Manastir Radovašnica.

Pogledajte fotogaleriju Manastira Radovašnica. 

Izvor: Glas Podrinja.

Autor fotografija: Momčilo Ivanović

 

 

 

Selo i jezero Vrmdža

Postoje tako neki delovi ove naše lepe zemlje koji ni krivi ni dužni ostanu sakriveni od očiju javnosti. Neki bi rekli da se ta najlepša mesta možda namerno i skrivaju ne bi li sačuvala svoju lepotu za odabrane. Mi, ipak, mislimo da je potrebno pričati o njima i otkrivati ih jer zaslužuju pažnju. Za Sokobanju svi znamo, ali desetak kilometara od nje nalazi se selo neobičnog imena, Vrmdža, čija lepota krajolika i istorijski značaj zavređnuju pažnju. Nalazi se u podnožju planine Rtanj, na 500 metara nadmorske visine.

Panorama jezera Vrmdža

Ime je zaista neobično, ali za one iz ovih krajeva prilično je lako povezati ime sela sa onim kada „kiša vrne iz oblaka“ ili kada u vrelini leta „treba navrnuti vodu u baštu“, pa je jasno da ime sela ima veze sa vodom. I zaista i ima jer se u njegovoj blizini nalazi i prelepo Vrmdžansko jezero. U samom selu uzdižu se zidine Latinskog grada, čija istorija seže u davni četvrti vek kada je bio čuvar Carskog druma. Kasnije ga je Vizantija dodatno utvrdila ne bi li sprečila najezde Slovena u ovaj kraj da bi u 11. i 12. veku bio sedište srpske vlastele. Istorija ovog utvrđenja prekinuta je u pohodu Turaka 1413. godine, kada ga je srušio Bajazitov sin, sultan Musa, poznatiji kao Musa Kesedžija.

Jezero Vrmdža Sokobanja 2

Kao i za sva neobična i skrovita mesta, tako je narod i za ovo ispričao priču da je nastalo u vreme doseljavanja starih Slovena kada ga je osnovao neki vojvoda od Vrmdže, po kome je mesto i dobilo ime. U to doba ovde je bila gusta šuma pa je vojvoda na litici koja se iz nje izdizala podigao svoje utvrđenje, kako bi nadgledao okolinu. Narod priča kako su se iz mraka sveg tog gustiša često pojavljivale zle sile, napadajući putnike namernike, ali je vojvoda od Vrmdže šumu iskrčio i nečastive proterao. Iako su legende uvek zanimljivije i maštovitije, istorija je ta koja se piše pa nam ona o ovom utvrđenju kazuje da je nastalo u vreme Rimljana koji su na ovom mestu podigli tvrđavu da štiti Carski drum i mesta uz njega od napada varvara. Sa podelom velikog carstva, ovo je mesto pripalo Vizantiji koja ga je 530. godine obnovila i dodatno utvrdila. Kasnije ovaj kraj osvajaju Bugari, a sa dolaskom srpskih kraljeva, ovaj kraj je bio granična tvrđava zvana Krajina. Tvrđava u Vrmdži bila je opasana sa tri reda zidina, imala je pokretni most za ulazak u nju a na vrhu stene je bio utvrđeni dvorac koji je predstavljao zasebno utvrđenje u samoj tvrđavi. Oko stene na kojoj se ovo utvrđenje uzdizalo nije bilo naselja, već je bilo okruženo gustim šumama, baš kao što legende o mestu i govore. U 15. veku ovo utvrđenje strada od Turaka, ali se oni ovde nisu dugo zadržali jer ih je vojska despota Stefana isterala i potukla na granici sa Bugarskom, kada je ubijen i sam sultan Musa.

U ovom kraju je u srednjem veku izgrađeno nekoliko ktitorskih manastira i crkava, od kojih je najpoznatija crkva Sv. Trojstva u mestu Crkovac. Znaimljiv je podatak da je u vreme velike seobe Srba 1699. godine veliki broj ljudi utočište našao u ovom zabačenom i tada šumovitom kraju u koji Turci nisu baš rado zalazili. Tada su se ovde i formirala naselja jer su ljudi počeli da krče šume, grade kuće i obrađuju zemljište. Nakon oslobođenja od Turaka u Vrmdži 1834. godine počinje izgradnja škole koja je do tada radila u Crkvenoj kući, koja je danas pravi raritet jer je najstarija kuća južne i istočne Srbije.

Srednjevekovni-grad-Vrmdza

Selo nastavlja da se razvija i nakon Prvog svetskog rata pa je prema popisu iz 1921. godine u njemu bilo 370 domaćinstava i 17.000 ovaca, što Vrmdžu u to doba čini važnim stočarskim mestom. Nakon Drugog svetskog rata selo počinje da stagnira, a 70-ih godine veliki broj ljudi odlazi u inostranstvo pa danas gotovo svaka druga kuća u selu ima nekoga na Zapadu.

Danas selo ima oko 200 domaćinstava i oko 800 stanovnika koji se bave poljoprivredom. Kako rekosmo da je ime sela povezano sa vodom, onda ni ne čudi da u selu postoji odličan vodovod koji u svaku kuću dovodi pijaću vodu iz čistih planinskih izvora iz okoline. Ulično osvetljenje, telefonski priključak u svakoj kući, odličan signal mobilnih mrža i neverovatno dobar bežični internet ovo selo čine idealnim mestom za odmor. To su i stanovnici brzo uvideli pa u selu postoji 30-ak registrovanih ležaja za seoski turizam, kafana, prodavnica i etno muzej.

 Pogledajte fotogaleriju Selo i Jezro Vrmdža

Još fotografija iz Srbije možete pogledati na sledećem linku: http://www.tt-group.net/photos/

 

 

 

 

 

 

 

Avanturistički turizam na Sunčanoj reci

Sunčana Reka je kompleks koji se prostire na 4 ha zemljišta na  obali najlepše srpske  reke – Drine, ispod istoriske planine Gučevo, koja predstavlja prvu u nizu Podrinjsko – Valjevskih planina, a u blizini banja, Zvorničkog  jezera, trešnjickog kanjona, brojnih manastira i prostire se na samoj granici sa  BiH (Republika Srpska).

Aktivnosti koje Vam nudi Sunčana reka su različite i obuhvataju: pešačenje, jahanje, vožnju kajakom i čamcem, biciklizam, paraglajding, istraživanje planina, pećina, kanjona, klisura… Aktivnosti su podeljene po kategorijama (laka, srednja i teža) i u svakoj aktivnosti zastupljena su: fizička aktivnost, predstavljanje kulturno-istoriskih spomenika i kontakt sa prirodom.

Avantura 1 Večera na čamcu ili pustom ostrvu, gde je spust dug 5km,a tokom vožnje čamcem uz zvuke harmonike peče se jagnje ili riba (u zavisnosti od vaših želja), toči se hladno pivo i rakija šljivka.

Avantura 1 - Večera na čamcu ili pustom ostrvu
Avantura 1 – Večera na čamcu ili pustom ostrvu

Avantura 2 je Drina – Kajak avantura koja predstavlja vožnju kajakom po Zvorničkom jezera

Avantura 2- Drina - Kajak avantura
Avantura 2- Drina – Kajak avantura

Avantura 3 su jednodnevni ili dvodnevni Sunčani spust od Malog Zvornika do “Šotrine plaže” na Sunčanoj Reci (16 km, oko 5 sati) uz nekoliko zadržavanja na obali Drine i pustim ostrvima (posluženje, zvuci harmonike), i jedno dvočasovno kupanje.

Sunčani spust
Avantura 3 – Sunčani spust

Avantura 4 je Drinska regata predstavlja tradicionalnu manifestaciju. Grad Loznica, Mali Zvornik i Veliki Zvornik svake godine organizuju Drinsku regatu, u kojoj učestvuje oko 500 plovila koja plove vodenom trasom dugom oko 16 km, uz bogat zabavni program.

Avantura 4 - Drinska regata
Avantura 4 – Drinska regata

Avantura 5 je Kanjon Trešnjice! Trešnjica izvire na jugozapadnoj strani Povlena i visini od 1185 metara a uliva se u Drinu kod Gornje Trešnjice na visini od 180 metara. Dugačka je 23 kilometra i njen ukupni pad iznosi 1006 metara. Srednjim tokom protiče kroz živopisni kanjon dug blizu 6 km koji je usečen u 800-1000 metara visokoj površi. Sama reka je bogata ribom, posebno potočnom pastrmkom, a zbog svoje čistoće prirodno je mrestilište mladice. Divlja priroda kanjona Trešnjice je zakonom zaštićena oblast kao predeo izuzetnih prirodnih odlika.

Iako se može proći bez tehničke opreme, ovaj kanjon spade u klasu težih kanjona za treking. Upravo zbog zanimljivog prolaska i netaknute prirode u kanjonu, tim Sunčane Reke će Vam pokazati najlepše detalje ovog jedinstvenog reona u Srbiji!

Avantura 5- Kanjon Trešnjice
Avantura 5- Kanjon Trešnjice

Avantura 6 je pešačenje na Kam i predstavlja penjanje na vrh Kam-a (613 metara, planinski vrh u blizini Sunčane Reke), spuštanje konopcem niz stenu, a potom pešačenje delom prašume do kanjona i spust kanjonom do Sunčane Reke

Avantura 6 - Pešačenje na Kam
Avantura 6 – Pešačenje na Kam

Avantura 7  je Gučevski izvor i obuhvata pešačenje 7km od Sunčane Reke do Brasine i obilazak izvora.

Avantura 7 - Gučevski izvor
Avantura 7 – Gučevski izvor

Avanture 8 i 9  su jahanje na konjima ili pešačenje  do Boranje (Šarene Bukva – planinarski dom) i upoznavanje sa bitkom na Mačkovom kamenu

Jahanje ili pešačenje do Boranje (Šarene bukve)
Jahanje ili pešačenje do Boranje (Šarene bukve)

Avantura 10 je paraglajding i predstavlja let sa vrha Gučeva do Sunčane Reke

Avanturistički turizam Sunčana reka 11
Avanturistički turizam Sunčana reka 11

Avantura 11 je Biciklizam i predstavlja vožnja sa vodičem planinarskim vrhovima do Boranje i nazad

Avantura 11 - Biciklizam
Avantura 11 – Biciklizam

Avantura 12 je Bukov potok i obuhvata pešačenje prelepom stazom po planini Gučevo u dužini od 35km – “Sunčana Reka“, Kam, Spomen Kosturnica Gučevo, Jeminove vode, Kulište, Zajača, Lugarnica, Bukov potok, Donja Borina (do crkve), Kojići, Sekulići, Lindžin izvor, Brasina, Gornja Koviljača, “Sunčana Reka“.

Avantura 11 - Bukov potok
Avantura 12- Bukov potok

Avantura 13 je pešačenje Sunčana Reka – Ravna Gora

Avantura 13 - Pešačenje Sunčana Reka - Ravna Gora
Avantura 13 – Pešačenje Sunčana Reka – Ravna Gora

Za više infomacije o svakoj od avantura pogledajte na sajtu Sunčane Reke. 

Takođe i za one koje nisu avanturisti Sunčana Reka nudi mnogo sadržaja. Možete pogledati i  prezentaciju Sunčane Reke kod nas na sajtu.

 

 

 

 

 

Najlepše fotografije na foto konkursu “Upoznaj Srbiju 2013”

Upravo je završen još jedan fotokonkurs na našem portalu. I ovog puta smo imali tridesetak fotografija, a na konkurs se prijavilo 15 autora. Sve fotografije su bile jako lepe, svaka na svoj način, teme su bile veoma raznovrsne, a vi ste izabrali tri najlepše. Vreme je da proglasimo pobednike:

Prvoplasirana fotografija “Stara Pavlica”, autora Andrijane Milenković, nagrađena je sa dva noćenja za dve osobe u Etno kući Cerova kosa na Mokroj Gori, a osvojila je 1100 vaših glasova.

Stara Pavilica

 

Drugo mesto pripada fotografiji pod nazivom “Zvezda“, autora Marije Glišić koja je osvojila 887 vaših glasova, a nagradićemo je Beogradskom Avanturom za dve osobe (Kajak turom Šest mostova Save ili Turom oko ratnog ostva) u organizaciji Wild Serbia tima

Zvezda

Trećeplasirana je fotografija autora Dejana Aleksića pod nazivom “Brankov most- Kalemegdan” koja je osvojila dve boce vina Siemper Bene vinarije Pusula, a vi ste glasali za nju 290 puta.

Brankov most

 

Pozivamo pobednike da nas kontaktiraju radi dogovora oko preuzimanja nagrada.Veliko hvala svima koji su učestvovali u ovom fotokonkursu! Nastavite da fotografišete i prenosite nam Vaša iskustva i utiske, a mi ćemo to znati da cenimo i adekvatno nagradimo!

Ostanite sa nama da zajedno podsetimo ljude na zaboravljena mesta Srbije, gde i kako se kvalitetno odmoriti i zabaviti!

Za sve pohvale, predloge, kritike ili ponude, kontaktirajte na marketing@upoznajsrbiju.co.rs.

Vaš UPOZNAJ SRBIJU Tim

Foto konkurs – “Upoznaj Srbiju 2013”

Dragi naši prijatelji, pre nekoliko dana nam je zvanično stiglo proleće, ali to se po temperaturama i vremenskim prilikama ne bi baš reklo. Baba Marta tera po svome! Ljubitelji snega i zimskih sportova koriste još koji lep dan za skijanje, ali verujemo da je veći broj onih koji se raduju suncu  i pravim prolećnim danima.

Kao što ste već navikli portal Upoznaj Srbiju je spreman da nagradi svoje verne posetioce i prijatelje i  za sve vas organizuje izbor za najlepšu fotografiju “Upozanaj Srbiju 2013″. Tema ovog puta nije vezana za godišnje doba. Cilj nam je da sa ostalim posetiocima našeg sajta podelite lepe trenutke provedene u Srbiji koje ste ovekovečili na fotografijama.

Slanje fotografija za foto konkurs “Upoznaj Srbiju 2013” počinje od 01.04.2013. (nije prvoaprilska šala) i trajaće do 19.04.2013., nakon čega će kao i obično početi glasanje posetilaca za najlepšu fotografiju. Za najlepše fotografije pripremili smo i sledeće nagrade:

1. mesto – dva noćenja u Etno kući Cerova Kosa na Mokroj Gori

Etno kuća cerova kosa mokra gora
Etno Kuća Cerova Kosa – Mokra Gora

2. mesto Beogradska Avantura za dve osobe (Kajak tura Šest mostova Save ili tura oko Ratnog ostrva) u organizaciji Wild Serbia tima

Belgrade Adventure - Kajak
Belgrade Adventure – Kajak

3.mesto 2 boce vina Semper Bene vinarije Pusula

Vinarija Pusula
Vinarija Pusula

Opšti uslovi konkursa

* Na konkursu mogu učestvovati svi zainteresovani a registrovani korisnici portala (registracija je besplatna i može se izvesti jednim klikom)

* Maksimalni broj fotografija po korisniku je 3.

* Fotografije se na konkurs postavljaju ovde  (stranica je dostupna samo ulogovanim korisnicima)

* Prilikom dodavanja fotografija, potrebno je izabrati konkurs “Upoznaj Srbiju 2013”

* Nakon uploada fotografija, one moraju biti odobrene od strane administratora.

* Fotografije se šalju isključivo u elektronskoj formi.

* Fotografije ne smeju sadržati uvredljiv sadržaj.

* Fotografije ne smeju biti pornografske ili erotske.

* Fotografije ne smeju sadržati watermark nekog drugog sajta.

* Fotografije ne smeju narušavati bilo čiju privatnost

* Veličina fotografija mora biti do 3mb.

* Format fotografija mora biti jpg ili gif.

Posebni uslovi konkursa

* Upoznaj Srbiju foto konkurs “Upoznaj Srbiju 2013” startuje 01.04.2013.

* Prijava fotografija na konkurs vrši se zaključno sa 19.04.2013.

* Glasanje za fotografije na konkursu startuje  21.04.2012. u 00:00h. i završava se 11.05.2013. u ponoć

* Svaki korisnik portala www.upoznajsrbiju.co.rs može glasati jednom u toku 24h.

* Registrovani (ulogovani) korisnici mogu glasati maksimalno 3 puta u toku 24h.

* Prilikom registrovanja glasa vodi se računa i o nalogu korisnika i o IP adresi, tako da je mogućnost zloupotrebe svedena na minimum

* Stranica za glasanje će biti naknadno objavljena.

* Upoznaj Srbiju tim zadržava pravo pomeranja roka za prijavu fotografija.

* Upoznaj Srbiju tim zadržava pravo da bilo koju fotografiju u bilo kom trenutku isključi iz daljeg takmičenja, u slučaju kršenja opštih uslova.

* Takmičar koji prekrši uslove konkursa biće isključen iz daljeg toka, kao i sve njegove fotografije.

Sva pitanja, predloge i sugestije saljite na marketing@upoznajsrbiju.co.rs

Upoznajmo Srbiju zajedno!

Kada klisura priču priča – mala avantura u Niškom kraju

Upoznajte Niš i okolinu. Doživite avanturu u predivnoj klisuri Jelašničke reke, koja je proglašena parkom prirode I kategorije. Zbog prelepih predela, geormofoloških osobina, prirodnih vrednosti, sa očuvanim ekosistemom i jedinstvenom florom i faunom, Jelašnička klisura čini jedinstven biodiverzitet i jedna je od najznačajnijih klisura na Balkanu.

Jelašnička klisura 2

Jelašnička klisura je proglašena za Park prirode I kategorije zaštite. Stavljena je pod zaštitu prvenstveno radi očuvanja staništa prirodnih retkosti, endemo-reliktnih vrsta srpske ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae), 39 mezijskih, 20 balkanskih i 6 ilirskih endema i subendema.

Uz Nature Travel Office možete provesti nezaboravne trenutke i doživeti jugoistočnu Srbiju na najlepši mogući način. Ovog puta Vam predlažemo da se uputite  sa njima u malu avanturu planiranu za 24.mart i predstavljamo vam plan i program putovanja:

Nedelja, 24. mart 2013.g.

Polazak sa parkinga kod Gradske kuće, Trg Vojvode Bojovića u 09:30 časova. U pratnji lokalnog vodiča krećemo  na istok prema Niškoj banji i nakon 30 minuta vožnje dolazimo u Jelašničku klisuru, u samo podnožje Suve planine. Iz samog centralnog dela, gde se nalazi samo izletište i pećina gde su pronadjeni praistorijski tragovi polazimo na avanturu u trajanju od tri sata. U ovoj našoj maloj avanturi, koja je kružnog karaktera, videćete prelepu Jelašničku klisuru na jedan sasvim drugačiji način. Vodimo Vas da vidite Veliku i Malu crkvicu i Gradac. Ostaci pripadaju manjim utvrdjenjima čije su posade štitile trasu rimskog puta koji je, kroz Jelašničku klisuru i preko Ploča, vodio na istok. Nekoliko grobova otkrivenih na mestu Carevo korito pripadaju manjim nekropolama uz ove fortifikacione objekte.

Jelašnička klisura

Vodimo Vas na pešačku turu da vidite stene, šupljine, potkapine i prozorce. Da uživate u geomorfološkim oblicima izbliza. Vodimo Vas na neke od najlepših vidikovaca, da pogled dopire do samog grebena Suve planine i sela Jelašnice koja se ugnezdila na kraju same klisure.

I za kraj ove male avanture, sledi nešto sasvim novo i nešto sasvim drugačije. Na okomitim stenama klisure, visokim i izazovnim, svako od Vas moći će da proba tehniku spuštanja užetom niz stenu. Ova tehnika je u svetu alpinizma poznata kao tehnika abzajl. Zvuči zanimljivo? Podjite i probajte!

Jelašnička klisura

Cilj ovog programa je da se ljudima prikaže obilazak nekih poznatih znamenitosti, znamenitosti koje se zaboravljaju. Da se čovek vrati prirodi i da bude u njoj. Spojili smo turističku aktivnost sa egzotičnom destinacijom i napravilu pravu malu avanturu za Vas.

Nakon završetka plana i programa, istim putem vraćamo se u Niš.

Pogledajte fotogaleriju  Jelašničke klisure.

Za više informacija posetite sajt: http://www.naturetraveloffice.com

 

 

 

 

 

Atomska Banja Gornja Trepča

Atomskа Bаnjа Gornjа Trepčа se nаlаzi u jugozаpаdnoj Šumаdiji, u severnom delu čаčаnske kotline, nа obroncimа plаnine Vujаn i Bukovik, u uskoj kotlini rečice Bаnje, nа nаdmorskoj visini od 460m. Moglo bi se reći dа je smeštenа u trouglu između grаdovа Čаčkа, Gornjeg Milаnovcа i Krаljevа, nа udаljenosti 18km od Čаčkа, 9km od Gornjeg Milаnovcа ( preko Vujnа ), 140km od Beogrаdа ibаrskom mаgistrаlom.

Atomska  Banja Gornja Trepča 2

Iаko dobro povezаnа sа vаžnim putnim prаvcimа, Bаnjа je potpuno izolovаnа od vreve okolnih grаdovа i velikih sаobrаćаjnicа. Kаdа se sа Ibаrske mаgistrаle odvoji put premа Gornjoj Trepči, pred putnikom koji se u nju zаputio, smenjuju se prelepi pejzаži. Pitomi brežuljci prekriveni zelenim livаdаmа i uzorаnim njivаmа, voćnjаci i vinogrаdi, predeli sа gustom bukovom šumom, krаse i levu i desnu strаnu putа, kojim, blаgo se uspinjući, stiže u jedinstvenu Atomsku Bаnju.

Sаmа Bаnjа smeštenа je u uzаnoj kotlini rečice Bаnje, više izgrаđenа nа levoj nego nа njenoj desnoj obаli. Sа desne se obаle u oštrom nаgibu penje plаninа Vujаn, dok je levа obаlа ipаk nešto prostrаnijа i plаninski venаc imа blаgi nаgib. Plаninski obronci obrаsli su gustom šumom brestа, bukve, hrаstа, belog jаsenа, cerа, grаbа, lipe, kаo i sа pet hektаrа četinаrske šume kojа čitаvom predelu dаje nezаborаvаn izgled.

Atomska  Banja Gornja Trepča 8

Bogаti biljni prekrivаč, pored neosporne turističke аtrаkcije, predstаvljа i sigurnu zаštitu minerаlnih izvorа od spoljnjih uticаjа, kаo i zаštitu sаmog mestа od hlаdnih severnih vetrovа.
Šumski pejzаži mestimično su ispresecаni proplаncimа koji su u proleće ili leto prekriveni rаznobojnim cvetnim ćilimimа. Vаzduh je ovde, čist, plаninski, а tišinа i mir veličаnstveni.

Klimа je izuzetno blаgа, umereno – kontinentаlnа. Temperаturа vаzduhа je bez većih dnevnih i godišnjih kolebаnjа. U vrelim letnjim mesecimа, kаdа u rаvničаrskim predelimа vlаdаju velike žege, ovde je temperаturа nižа zа nekoliko stepeni, а noći su vrlo prijаtne i sveže. I vаzdušnа strujаnjа su umerenа, zbog već opisаne zаklonjenosti Bаnje plаninskim vencimа i bogаtim biljnim pokrivаčem, аli to ne znаči dа nemа dovoljno suncа i sunčаnih dаnа.

Atomska  Banja Gornja Trepča 6

Uzevši u obzir povoljne klimаtske činioce i netаknutu prirodu u kojoj je Bаnjа smeštenа, može se reći dа je ideаlno mesto zа borаvаk svаkog čovekа svаkodnevno izloženog stresu i štetnim uticаjimа iz vаzduhа, vode, hrаne. Povrаtаk prirodi je iskonskа težnjа sve većeg brojа ljudi, а ovаj ekološki biser, pružа mogućnost njenog ostvаrenjа.

Okolinа Bаnje obiluje prirodnim аtrаkcijаmа, kulturno istorijskim spomenicimа i bogаtom etnološkom bаštinom. Od prirodnih аtrаkcijа u svаkom slučаju nа prvom mestu je plаninа Rudnik, nаjvišа plаninа Šumаdije sа svojim vrhovimа Veliki Šturаc ( 1169m) i Mаli Šturаc ( 1159m ), kojа krаsi celu Šumаdiju.

Atomska  Banja Gornja Trepča 4

Vodа Atomske Bаnje Gornjа Trepčа je slаbo аlkаlnа, hidrokаrbonаtnа, oligo minerаlnа, аkrаtotermа. Zbog svojih specifičnih fizičkih i hemijskih kаrаkteristikа minerаlne vode, koje su ispitаne nа teritoriji Gornje Trepče, mogu se koristiti zа medicinsku rehаbilitаciju obolelih od neuroloških i reumаtskih bolesti.

Termominerаlni izvori Trepčаnske bаnje spаdаju u nаjbolje proučаvаne u nаšoj zemlji. Izvori su dostа jаki i po sаstаvu vrlo slični. Temperаturа vode je 29,8°C.Trepčаnskа bаnjа sаdrži retke mikroelemente koji su poznаti po аktivnom biološkom dejstvu nа čovečiji orgаnizаm.

Atomska  Banja Gornja Trepča 13

Gornjа Trepčа se nаlаzi u širem području koji obiluje nаjpoznаtijim bаnjаmа ( Vrnjаčkа, Mаtаruškа, Bogutovаčkа, Ovčаr bаnjа, i dr. ) ne sаmo u nаšoj zemlji nego i u Evropi. Velikа kompаrаtivnа prednost Gornje Trepče je što mаli broj termominerаlnih izvorа u Srbiji imа rаdioаktivnа svojstvа, а to će, nаjverovаtnije biti presudno zа dаlji rаzvoj bаnje.

Pogledajte fotogaleriju Banje Gornja Trepča.

Potražite smeštaj ili restoran u Banji Gornja Trepča.

 

Izvor: http://www.izvori.rs/

 

Otvorena Pivnica u Kraljevim čardacima na Kopaoniku

Početkom decembra u Kraljevim Čardacima je otvorena pivnica koja svojim ambijentom predstvlja jedan od najoriginalnijih prostora na Kopaoniku.

Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku
Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku

Sama činjenica da je plafon pivnice u ručno rađenom vitražnom staklu, sa autentičnim motivima, a ambijent mešavina rustične cigle, livenog gvožđa, punog drveta i kože, govori o specifičnosti i lepoti ovog prostora. Pivnica pored nekoliko vrsta točenih piva, nudi i odličnu kuhinju, sa specijalnim menijem koji prati ovu vrstu bara.

Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku
Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku

Što se same atmosfere tiče, tokom cele sezone će se na repertoaru smenjivati razni bendovi i izvođači džez, bluz i rok muzike.

Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku
Pivnica u Kraljevim Čardacima na Kopaoniku

Ostaje nam samo da Vas toplo pozovemo da se sami uverite u autentičnost ovog prostora.

Pogledajte fotogaleriju Pivnice u Kraljevim Čardacima.

Pročitajte više informacija o Kraljevim Čardacima.

 

 

Etno park Sovljak

 Etno park Sovljak se nalazi na putu Bogatić – Crna Bara, pet kilometara od opštinskog centra Bogatića i isto toliko udaljen od reke Drine. U Etno-parku od prošlosti je otrgnut delić stare Mačve – autetnično dvorište sa okućnicom, staro više od stotinu godina.

Etno pаrk u Sovljаku formirаn je 1971. godine sa idejom da ceo prostor etnopаrkа trebа dа predstаvljа ”muzej pod vedrim nebom” u kome se аutentično prikаzuje izvornа nаrodnа аrhitekturа sа celokupnom unutrаšnjom opremom i proizvodimа nаrodne rаdinosti,kаo i svim predmetimа vezаnim zа svаkodnevni život nа selu.

U centrаlnom delu stаrog mаčvаnskog dvorištа je kućа ”osećаnkа”, stаrа više od 100 godinа. U prostrаnom dvorištu, sа dve stogodišnje lipe, oko kuće su postаvljene sporedne zgrаde, po trаdicionаlnom rаsporedu. U kući od četiri odeljenjа, dve sobe i predvorje opremljeni su originаlnim pokućstvom. Enterijer kuće je autentičan za prošli vek. Tu su: krevet, sinija, razboj, dubak, kolekevka, preslica i drugi predmeti koji su se upotrebljavali u domaćinstvu.  Središnje odeljenje uređeno je kаo muzejski prostor, sа primercimа mаčvаnske odeće i pokućstvа. U kući se nalazi i stalna postavka mačvanskih slikara.

Uz kuću je stara lipa čije je stablo prečnika  1,80 metara  i koja raskošnom krošnjom pruža hladovinu u prečniku 30 metara.

U dvorištu je vajat u kojem su u prošlosti zajednički život započinjali mladenci, čardak – čiji se gornji deo koristio za skladištenje kukuruza, a donji zidani deo kao ostava ili podrum. U otvorenim šupama su se držala prevozna sredstva – čeze, fijakeri, taljige i sanke. Danas su ova, nekada jedina prevozna sredstva, sačuvani kao muzejski eksponati. Na prošlo vreme i žetvene običaje podseća vršalica pšenice.  Sačuvani su i poljska furuna u kojoj se pekao hleb i štrudla, a u jesen sušile šljive i ambar u kojem se u prošlosti  čuvala pšenica, zob i ječam.

U živopisnom аmbijentu Pаrkа orgаnizuju se ”Mаčvаnskа svаdbа” u okviru mаnifestаcije ”Hаjdučke večeri”, kulturno-turističke mаnifestаcije kojom se obnаvljаju sećаnjа nа vreme Hаjduk Stаnkа, а o kome je pripovedаo Jаnko Veselinović.

Od 1998. godine u Etno-parku u Sovljaku se organizuje Slikarska kolonija. Za deset godina, na koloniji je učestvovalo oko 70 slikara, nastalo je oko 120 novih slika. Svaki od umetnika koji su učestvovali na koloniji poklonio je organizatoru, Kulturno-obrazovnom centru, po jedno svoje delo.


Etno-park u Sovljaku je jedinstvena turistička destinacija u Zapadnoj Srbiji i mesto gde u novije vreme svrаćа sve više đаčkih ekskurzijа, domаćih i strаnih turistа, dа bi upoznаli ono što je reprezentаtivno u mаčvаnskoj trаdicionаlnoj kulturi. Otvoren je za posete učeničkih i drugih ekskurzija, a osim obilaska ovog etno-kompleksa i boravka u prijatnom ambijentu organizuju se izleti do reke Drine i razgledanje istorijskih znamenitosti na području opštine Bogatić.

Pogledajte galeriju fotografija Etno parka Sovljak.

Izvor: Turistička organizacija Bogatića.

 

Apatin posle 36 godina

Kada sticajem srećnih okolnosti, posle 36 godina dođeš u Apatin, u prekrasno popodne Mioljskog leta, kao ribolovcu prva misao  mi je bila Dunav! Kada smo se u centru grada raspitali za put do Dunava, jedan ljubazan gospodin nas uputi recima: „Obavezno pogledajte marinu, kafu obavezno popijte u čardi „Zlatna kruna“, a preporučujem vam da posetite i novu pravoslavnu crkvu na keju“.

Hvala mu! Iznenađenju nije bilo kraja! Prekrasna marina!!!! Preporučujem  rukovodstvu opštine Šabac koji vapi za marinom da ovo vidi! Nadam se da će misliti isto što i  ja!  Nekoliko stotina metara nizvodno u istom stilu pristanište za putničke brodove! Ni ekstremno nizak vodostaj Dunava ne kvari utisak. Na prekrasnom šetalištu, uredjenom i čistom keju pored Dunava, veliki broj uglavnom starijih šetača hvata predvečernje zrake Mioljskog sunca.

I da nije bilo preporuke, kafu bi svakako popili u čardi „Zlatna kruna“, jer ona izlaskom na obalu Dunava, pleni svojim izgledom, položajem i lepotom!  Prekrasna, ogromna terasa sa pogledom na reku, ljubazno osoblje, prijatna atmosfera!  Čarda ima i smeštajne kapacitete  za 20 osoba, lepo uređenu salu za ručkove, a u ponudi svakako dominiraju riblji specijaliteti! Preporučujemo! Ako vas put nanese u Apatin, ne zaobiđite ih!

Dok smo šetali pored reke, prisećao sam se da sam u Apatin dolazio iz Sombora kao vojnik RV i PVO,  nekadašnje JNA, davne 1975. godine. Pažnju nam je privukao ogroman kotlić ispred  kafane Nacionalna kuća „Dunav“. I  odjednom su u meni navrla sećanja! Ovde sam sigurno bio! Kada?  Odjednom slika iz 1976. godine. Četiri dobra druga, došli su tada iz Šapca, da iz Apatina ukradu jednu Evicu, kojoj tata nije dao da se uda za jednog od nas.  Hrabrost smo skupljali šetajući baš ovom ulicom. Nismo je ukrali jer pored tate ni ona nije bila raspoložena za udaju!  Kad sam pozvao Tomu i rekao mu gde sam, dugo se grohotom smejao, prisećajući se detalja a na kraju mi reče : „Svrati i pitaj, možda će je sada tata dati“.

 

Ogromna i prelepa pešačka zona u centru grada je nešto čime se Apatin, svakako može pohvaliti! Da zaokružimo deo priče o Apatinu posetili smo banju Junaković. Naručili smo Lav pivo i normalno popili Jelen! Živeli!

Siguran sam da sam video i fotoaparatom zabeležio samo delić onoga što Apatin može da ponudi! Ostalo je i za drugi put!

Pogledajte fotogaleriju Apatin o oktobru.

Posetite neku od manifestacija u Apatinu.

Potražite smeštaj u Apatinu.

Potražite restoran u Apatinu.

 

Tekst i fotografije: Momčilo Ivanović

Izletište Kalinovica i etno park – Sokobanja

Izletište Kalinovica udaljeno je 6 km od Sokobanje i nalazi se na planini Ozren na nadmorskoj visini od 650 m. Izletište se odlikuje gustom bukovom i četinarskom šumom u čijem okruženju se nalazi veliki broj lepih izvora čiste hladne pijaće vode.

Ovo mesto karakteristično je po koncetraciji negativnih jona koji iz organizma eliminišu štetne materije, kao i po specifičnom mešanju vazdučnih struja, ruže vetrova, koji pozitivno utiču na disajne puteve bolesnih, a i zdravih osoba. U srcu izletišta nalazi se „Pljoprivredno gazdinstvo Vesne Milenković“. U okviru poljoprivrednog gazdinstva nalazi se etno kuća kao i otvorena terasa za goste porodice Milenković i za sve namerne putnike.

Oni vam nude:

* zdravu domaću hranu (pogačice od integralnog brašna sa kajmakom, sirom, medom, džemom..)* razne vrste pečenja
* domaću rakiju i vino porodice Milenković.
* jahanje poni konjića
* korišćenje mini terena i parka za decu
* predivne biciklističke staze

Gosti koji nisu zainteresovani za ovakav vid rekreacije, vreme mogu provesti u laganoj vožnji bicikla i obilasku okolnih izletišta ili mirnoj šetnji stazom zdravlja.

Moguće je i organizovanje grupnih poseta kao i obilazak okolnih izletišta sa turističkim vodičem.

 

Pogledajte još fotografija Izletišta Kalinovica i Etno parka.

Više informacija pogledajte na  Apatmani Kalinovica u Sokobanji i Izletište Kalinovica